Home [njuz] Profesori uvek moraju biti dostupni studentima

Profesori uvek moraju biti dostupni studentima

113
0

note1Univerzitetski ombudsman profesor dr Branko Rakić izradio je Nacrt povelje prava i obaveza studenata Univerziteta u Beogradu, i on će uskoro biti objavljen za javnu raspravu. Ovaj dokument predviđa i poseban rad sa studentima koji dva puta ne polože ispit.
“Što se mene tiče, ovo je minimum, inače, nema smisla da se povelja usvaja. Svestan sam da se neka rešenja možda na prvi pogled čine teško ostvarivim, ali od nečega mora da se počne. Ovaj nacrt će biti moj novogodišnji poklon studentima i to poklon kojem sme i mora da se gleda u zube, jer sledi javna rasprava, kao prirodan deo procesa usvajanja dokumenta ove vrste – objašnjava za naš list profesor Rakić, kome je u pisanju ovog dokumenta pomoglo i strano iskustvo, budući da je doktorirao na Sorboni”.

Institucija univerzitetskog ombudsmana je inače potpuno nova za Srbiju. Dr Rakić je izabran na ovo mesto prošle godine i, kako kaže, dosadašnji rad se uglavnom svodio na stvaranje uslova da bi uopšte mogao da radi. Njegov posao je da konstatuje da li postoji kršenje nekog prava, a onda da utiče da se taj problem prevaziđe. Da bi se to i ostvarilo u praksi, neophodno je da se, između ostalog, usvoji i ovaj dokument. Povelju posle javne rasprave trebalo bi da usvoji Savet Univerziteta u Beogradu.

U ovom dokumentu piše da su studenti buduća intelektualna elita Srbije i da se u odnosu sa njima ne sme polaziti od pretpostavljenih negativnih svojstava kao što su lenjost, neznanje, nepoštenje, sklonost ka pribegavanju nedozvoljenim sredstvima i slično, već upravo suprotno. Istovremeno, pravo na ravnopravan tretman studente ne oslobađa dužnosti poštovanja starijeg, poštovanja nastavnika i saradnika i poštovanja tuđeg zvanja i službenog položaja.

Značajan deo povelje je posvećen pravu studenata na kvalitetno i zdravo obrazovanje, što znači da obrazovni proces mora da bude usmeren u pravcu otkrivanja, podsticanja i razvijanja potencijala studenata. Nastavnici i saradnici su dužni da podstiču izgradnju i izražavanje mišljenja i stavova studenata, a student ne sme da trpi štetne posledice zbog izražavanja mišljenja ili stavova sa kojima nastavnik ili saradnik nije saglasan.

– Studentima će takođe biti garantovano pravo na redovan i nesmetan kontakt i komunikaciju sa nastavnicima i saradnicima, a profesori će morati da na dostupan, jasan i precizan način, putem oglašavanja na za to predviđenim oglasnim mestima, na ulazu u svoje radne prostorije i na internet stranicama Univerziteta i fakulteta, obaveste o terminima kada primaju studente, kao i o i-mejl adresama i telefonskim brojevima na kojima će biti dostupni za komunikaciju. Nepoštovanje obaveze dostupnosti i komunikacije sa studentima, za koje nema opravdanih razloga, biće tretirano kao kršenje studentskih prava i povreda radne obaveze, koja podleže disciplinskoj i drugoj odgovornosti, na isti način kako se to čini kod nepoštovanja obaveze urednog održavanja nastave – pojašnjava univerzitetski ombudsman.

Akademce će obradovati i stav po kojem se „neuspeh u studiranju ne sme tretirati samo kao neuspeh studenta, već kao zajednički neuspeh i studenta i nastavnika i saradnika koji su sa studentom radili na predmetima o kojima je reč i koji su ga ocenjivali”. Ponovljeni neuspeh studenta pri ocenjivanju znači i obavezu profesora da pomogne tom akademcu, tako što će da mu posveti dodatnu pažnju.

– Dok sam studirao u Francuskoj, stepen prolaznosti je bio takav da bi od nas 30 u grupi na kraju palo njih dvoje. Kod nas je uobičajeni stepen prolaznosti na većem broju fakulteta oko 50 odsto, a kod nekih profesora ispod 30 odsto. I to od studenata koji su izašli na ispit i odgovarali. Ako, dakle, od 10 studenata njih sedmoro padne, a troje položi, to može da vodi samo ka dva zaključka: ili da ne valja sistem rada i ispitivanja, datog nastavnika ili da ne valjaju studenti. Ja ovo drugo ne mogu da prihvatim. Uz druge promene u načinu rada po prirodi stvari išla bi i daleko veća stopa prolaznosti, koja podrazumeva da je padanje izuzetak, a ne pravilo. A drastično niska stopa prolaznosti u jednoj školskoj godini ili ponovljeni nizak stepen prolaznosti kod jednog nastavnika u dve školske godine, smatraće se, prema Nacrtu povelje, ozbiljnim nedostatkom u radu tog nastavnika, koji će zahtevati ispitivanje razloga za to i preduzimanje odgovarajućih mera, u skladu sa posebnim opštim aktom koji će doneti nadležni organ univerziteta – objašnjava profesor Rakić.

On kaže i da univerzitet ne bi smeo da bude mesto gde se mladim ljudima urušava zdravlje, pa se povelja i time bavi.

“Često viđam studente kako drhte ispred ispitnih sala, neke devojčice čak i plaču. Poslednjih godina sam video bar pet-šest puta da se student onesvestio na ispitu ili dok čeka ispred ispitne sale, a ja, po prirodi stvari, viđam samo delić toga” – kaže ovaj profesor kojeg na Pravnom fakultetu smatraju jednim od najblažih.

Radi ostvarenja prava studenata na kvalitetno i zdravo obrazovanje predlaže se i formiranje posebnih komisija na univerzitetu, koje će činiti stručnjaci za oblast pedagogije, psihologije i odgovarajućih grana medicine, kao i, prema potrebi, stručnjaci drugih sličnih profila. Te komisije će davati mišljenje prilikom izrade i usvajanja planova i programa studija, a uz ove komisije, svoje mišljenje davaće i studentski parlamenti. Planovi i programi studija neće moći da budu usvojeni ukoliko se ne postigne saglasnost svih učesnika.

Izvor: Politika