Neinformisanost i nezaposlenost najveće su prepreke mladimaiz Srbije u daljem usavršavanju. Razlog tome Ministarstvo omladine i sporta vidi u tome što domaći informacioni sistem nije krojen prema potrebama mladih.
Zbog toga je udruženje stipendista nemačkog parlamenta Bundestaga, organizovalo prvu javnu akciju na kojoj su predstavljene mogućnosti koje mladi ljudi iz Srbije imaju u okviru brojnih stipendija koje dodeljuju kako nemačke, tako i domaće organizacije.
Iako živimo u dobu nesagledivih razmera razvoja informacionog društva, neadekvatno i neblagovremeno informisanje o šansama mladih ljudi iz Srbije, koji žele da nastave studije ili budu deo istraživačkih projekata u najrazvijenijoj državi Evropske unije – Nemačkoj, i dalje je jedna od najvećih prepreka. Mladi, ili nisu sigurni da li su dovoljno kompetentni da se prijavljuju na razne konkurse za stipendije, ili jednostavno ne znaju za njih. O tome svedoči neočekivano veliki broj studenata i profesora prisutnih na tribini na kojoj su predstavljene mogućnosti mladih da se školuju i usavršavaju u Nemačkoj, a koju je podržala i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković.
„Meni je kao ministru važno da vi mladi odete u strane zemlje, da vidite šta je to tamo lepo, značajno, koji su izazovi a još važnije da vas vide. A posebno volim vratite, i da ovde u svojoj zemlji projektujete svoje vizije budućnosti, i da ova zemlja na pravi način odgovori vašim očekivanjima”, kaže ministarka.
Mladi ljudi su najbolji ambasadori
Ona dodaje da je ministarstvo do sada podržalo više od 4.300 stipendista, a da će ih po okončanju aktuelnih programa biti 5.000. I dodaje: „Meni su tih pet hiljada mladih ljudi, najboljih u Srbiji, koji studiraju u inostranstvu, slika, izuzetno važna, daleko važnija i tačnija od onih mladih ljudi koji su nedavno rušili po beogradskim ulicama.”
Ambasador Nemačke u Beogradu, Volfram Mas, kaže da je održavanje saradnje dve zemlje važna, jer su mladi ljudi najbolji ambasadori.
„Ko god ode u Nemačku, biće ambasador svoje zemlje. Na sve nas utiče ekonomska situacija, i zato insistiram na takvom vidu saradnje naše dve zemlje. A ekonomska situacija u mnogome zavisi od slike koja postoji o Srbiji”, napominje Mas.
Germanista, Nataša Tošović-Kotarski, bivši stipendista nemačkog Bundestaga, kaže da je imala višestruku korist od učešća u tom programu.
„Svakome ko se bavi politikom, makar i uopšteno, savetujem da se prijavi. Čak i ako ne prođe jedne godine, ima velike šanse da iduće godine bude nagrađen, jer je bilo takvih slučajeva, i to im se isplatilo.“
Odmah prionuti na posao
Zagorka Marković, sada predsednik Centra za demokratsku edukaciju, kaže da je lepo studirati u inostranstvu, te da mladi ne bi trebalo to sebi da oduzimaju i da odmah „prionu na posao”.
„Mislim da je mladima bitno da imaju dodatnu referencu posle studija, dok su sveži, a još nisu zreli za posao. Lakše mogu da se zaposle kada imaju neku stipendiju iza sebe”, smatra bivši stipendista nemačkog Bundestaga, i dodaje da je, bez obzira na lako dostupne, ali ne uvek i prave informacije, najbolji način za informisanje mladih, ipak, lični kontakt.
„Mislim da je razgovor, dakle prenos informacija ’od usta do usta’, najjači medij”, zaključuje Zagorka Marković.
Većina stipendija odnosi se na osnovne, master i doktorske studije, a pojedine organizacije pokrivaju i troškove specijalnih istraživačkih ili studijskih boravaka u Nemačkoj. Ovim putem predstavljeni su programi stipendija deset organizacija, među kojima su IPS Program Bunedstaga, koji svake godine omogućava da petoro studenata koji odlično govore nemački jezik iskuse rad nemačkog parlamenta, zatim stipendije DAAD-a, fondacija Konrad Adenauer, Hajnrih Bol i Fridrih Ebert, koje pokrivaju jednogodišnje ili dvogodišnje programe, te domaćih organizacija – fonda „Zoran Đinđić”, koji malde ljude šalje na tromesečne i šestomesečne radne prakse u nemačkim firmama, te Evropskog pokreta u Srbiji, koji već četiri godine zaredom omogućava da društveno aktivni studenti borave u dvonedeljnoj studijskoj poseti Nemačkoj.
Izvor:DW
