Svega trećina građana Srbije pristala bi da napusti svoj grad i preseli se kada bi im bila ponuđena plata veća za 50 odsto pokazuju rezultati agencije Sinovejt.
Na ovakvo preseljenje pristala bi trećina građana, a najpre bi otišli u neku od zemalja EU.
Rezultati istraživanja pokazuju da su Beograđani najmanje spremni da se presele zbog posla.
Svaki drugi stanovnik Srbije ne želi da se zbog posla seli ni u drugi grad, ni u inostranstvo. Odluku ne bi promenili ni kada bi im plata bila 50 odsto veća.
Istraživanje agencije “Sinovejt” pokazalo je da su najspremniji za selidbu mladi između 18 i 24 godine koji potiču iz ekonomski slabije razvijenih regiona – istočne i južne Srbije.
Bez obzira na to što bi im povećanje plate omogućilo kvalitetniji život, posebno u unutrašnjosti zemlje, gde su cene često značajno niže nego u prestonici, najmanje spremni za selidbu su Beorgađani.
“Donošenje odluke o selidbi najviše bi olakšalo to kada bi poslodavac u drugom gradu pokrivao troškove stanovanja i kada bi zaposlio nekoga od članova porodice. Preseljenje u drugi grad sa sobom uvek nosi dva problema – prvi je stambeni problem koji se selidbom ponovo otvara (u prethodnom mestu stanovanja je bio kako-tako rešen). Drugi je to što više ne bilo članova porodice u blizini, a oni su značajan izvor kako emocionalne, tako i materijalne podrške“, objašnjava Predrag Petković, agencija za istraživanje tržišta Sinovejt.
Od trećine stanovništva, koja bi pristala da ode u inostranstvo, najveći broj bi otišao u neku od zemalja EU – 50 procenata, u Ameriku bi otišlo 30 odsto, a u Rusiju svega 10 odsto građana. Ipak, najveći broj onih između 18 i 24 godine izabrao bi Ameriku.
“Čini se da najmlađim ispitanicima američki stil života, onako kako ga oni vide, više odgovara nego starijima. Verovatno se sad percipiraju kao zemlja koja je otvorena za pridošlice i nudi široke mogućnosti za studiranje i rad. Pored toga, maldi u Srbiji uglavnom govore jezik, tako da ne postoji ni jezička barijera, dok bi za život i rad u nekoj od zemalja EU bio potreban još jedan strani jezik”, kaže Petković.
Psiholog Bora Kuzmanović kaže da ga nespremnost građana Srbije na preseljenje ne iznenađuje. On smatra da su rezultati posledica konzervativizma građana Srbije i privrženosti mestu porekla.
“Ovo pokazuje da jeste novac ljudima važan, ali ne samo novac. Menjanjem mesta stanovanja, oni ostavljajju prijatelje, imaju problema s porodicom, a naročito stariji, zato se i pojavljuju ovi uslovi da bi napustili ako bi imali šanse da zaposle nekog od porodice ili pokriju trškovi stana i slicno“, navodi Kuzmanović.
Kuzmanović navodi i primer da je u većini zemalja EU sasvim normalno da se vikendi porovode u jednom gradu, a radna nedelja u drugom. I dok država sve više pažnje ulaže u razvoj manjih sredina, činjenica da polovina građana Srbije nije spremna da se seli zbog posla, može da ugrozi plan jačanja nerazvijenih oblasti, a samim tim i ekonomski oporavak zemlje, smatra Kuzmanović.
Izvor: B92
