U Srbiji se na doktorske studije studenti upisuju bez ideje ko će da im bude mentor. Od studenata se traži da plate visoke školarine i doktorske studije se često tretiraju kao biznis. Čini mi se da će u nekim slučajevima i doktorske studije da budu ventil za privremeno rešavanje problema nezaposlenosti, ocenjuje u razgovoru za Danas Dušan Teodorović, potpredsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Prema njegovim rečima, u svetu se studenti doktorskih studija, posle rigorozne selekcije, primaju na studije na kojima provode oko pet godina.
– U prvom koraku profesor obično konkuriše kod raznih fondova sa predlogom istraživačkog projekta i tek po odobrenju projekta zapošljava doktorante koji su njegova „intelektualna radna snaga“. Stvara se istraživački tim, publikuju se zajednički rezultati i najčešće se razvija profesionalno i lično prijateljstvo – kaže Teodorović.
U akademskoj javnosti više puta je isticano da su doktorske studije veliki problem u Srbiji. Šta je pokazala akreditacija kada je reč o kvalitetu programa doktorskih studija?
– Doktorske studije su na manjem broju fakulteta kompatibilne sa sličnim studijskim programima u svetu. S druge strane, na nekim fakultetima su takve da bi trebalo da postoje. Akreditaciona komisija je odbijala ovakve programe, ali su često predlagači uspevali da akredituju programe kod viših instanci.
Svojevremeno ste upozorili da je tokom poslednjih nekoliko godina u obrazovni sistem „ubačeno“ između 150 i 200 sumnjivih doktora nauka i da je bilo ustanova koje su davale enormno veliki broj doktorata? Možete li da navedete konkretno o kojim ustanovama je reč i do kakvih saznanja ste došli?
– Univerzitet Privredna akademija iz Novog Sada dao je 141 doktorat za četiri godine. Vlasnik Evropskog univerziteta iz Beograda je sam dodelio oko 40 doktorata iz raznih oblasti. Rezultati ovih doktorskih disertacija nisu nikada publikovani u međunarodnim naučnim časopisima.
Da li ste nekoga obavestili o tim saznanjima i da li je bilo reakcije?
– Javnost je obaveštavana kroz konferencije za štampu. Pojedini studijski programi ovih institucija nisu dobili akreditaciju. Nažalost, institucije su se žalile Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje koji im je dodelio akreditaciju. Tako, na primer, i danas možete da doktorirate na Evropskom univerzitetu i Privrednoj akademiji.
Akreditacija je, između ostalog, ukazala i na nekvalitetan nastavni kadar. Bilo je reči da će fakulteti ostati bez mentora ako se primene novi standardi za njihov izbor. Do toga bi moglo da dođe i zbog penzionisanja jednog broja nastavnika.
– Nažalost, čak i vodeći srpski univerziteti pokušavaju da ne poštuju uspostavljene standarde i kriterijume. Univerzitet u Beogradu je doneo ili će da donese nezakonitu odluku kojom se, van zakonski definisanih standarda za doktorske studije, uspostavljaju novi standardi. Novim standardima se ponovo omogućava nastavnicima bez međunarodno priznatih naučnih rezultata da ponovo budu mentori. S duge strane, često se izuzetni naučnici, koji su i dalje naučno aktivni, ne određuju za mentore samo zato što su napunili 65 godina. Nezavidan je čak i položaj članova SANU starijih od 65 godina.
Akreditovani programi
Koliko je dosad akreditovano programa doktorskih studija, a koliko je odbijeno, prema prvobitnoj odlici Komisije ?
– Skoro da ne znam program doktorskih studija koji na kraju nije dobio akreditaciju, iako je Komisija za akreditaciju napisala veliki broj negativnih rešenja.
Izvor:Danas
