Integracija državnih fakulteta unutar matičnih univerziteta u suštini je pitanje finansija, mada postoje i različiti organizacioni i tehnički problemi zbog velikog broja fakulteta u okviru pojedinih univerziteta, što se najslikovitije vidi na primeru Beogradskog.
Istina je da se u univerzitetskoj javnosti, a i van nje, sve više govori o potrebi da se deo poslovanja sa fakulteta prenese na univerzitete, ali se za sada ne zna kad će to biti učinjeno. Na ovo u razgovoru za “Blic” ukazuje dr Žarko Obradović, ministar prosvete.
Među državnim fakultetima su, pri tom, ogromne razlike u imovinskoj karti. Ovakvo stanje odgovara dobrostojećim, dok zaposleni i studenti na siromašnim fakultetima tavore u finansijskoj paučini, po narodnoj da sit gladnom ne veruje.
Šta pokazuje finansijska lična karta državnih fakulteta?
– Da je među njima veoma različita finansijska situacija. U saradnji sa Upravom za trezor Ministarstva finansija prošle godine smo sagledali stanje. Ispostavilo se da ima fakulteta koji imaju samo za plate. Ali, pitanje je da li dovoljno novca imaju i fakulteti koji su na vrhu te liste zato što ostvaruju dodatne prihode, s obzirom na velike troškove. Ovakvo stanje je najveća prepreka integraciji, s obzirom na to da ona zadire i u pravo raspolaganja novcem i u način njegovog trošenja.
– Neki dekani su mi govorili o štamparijama u smislu da se bave izdavačkom delatnošću da bi studentima smanjili troškove. O krađi udžbenika ne znam ništa, ko ima takva saznanja, neka prijavi, poslaćemo prosvetnu inspekciju. Ovo ministarstvo ima veoma malo prosvetnih inspektora – samo 20, a samo četvoro su zaduženi za visoko obrazovanje. Sa tim brojem inspektora efikasna i kontinuirana kontrola je nemoguća misija. Jer, sistem od 126.000 zaposlenih u obrazovanju održava 345 zaposlenih, od koji se 220 nalazi u školskim upravama u celoj Srbiji.
Izvor: Blic
