Nezavisno od doba dana, dana u nedelji i od vremenskih uslova, dobar deo beogradske mladeži je uvek raspoložen da sa društvom u svojoj okolini, uz piće i cigarete, provodi sate u iščekivanju bilo kakve promene.
Stole ima 22 godine, živi u naselju Mali Mokri Lug. Na fakultet ne ide, a nema ni stalan posao. Za sebe kaže da je „blejač“.
– Upisao sam Višu elektrotehničku, posle godinu dana predavanja i ispita odustao sam od obrazovanja. Od tada pokušavam da nađem stalan posao, a u međuvremenu provodim dane i noći sa ortacima u kraju – kaže Stole.
On i njegovi drugari provode slobodno vreme u dvorištu osnovne škole. Okupljanje počinje oko 21 sat i završava se u ranim jutarnjim časovima, nikada pre četiri. Zabava se svodi na ispijanje piva i prepričavanje događaja iz prošlosti, a u iščekivanju blistave budućnosti. S obzirom na to da je od 100.000 nezaposlenih u Beogradu, 25.000 mladih, većina njih se umesto za traženje posla odlučuje za alternativnu, jeftinu zabavu u udobnosti svoje bliže okoline.
Svako beogradsko naselje ima bar dve, tri grupe mladih između 15 i 25 godina, koji sebe nazivaju „blejačima iz kraja“. U modernim rečnicima slenga definicija blejača glasi: „Vrsta parazita u ljudskom obliku, koji preživljavaju od „kombinacija“ i vazduha.“
Blejače ćete najčešće sresti u „blejačkom“ kafiću, gde ispijaju svoj sedmi produženi s’ mlekom i prelistavaju sve vrste dnevne štampe
Obavezno bacaju pogled na televizor na kome je uvek otvoren teletekst kako bi ispratili rezultate iz kladionice.
Polovinu tog vremena provode „razgovarajući“ na mobilni telefon i „završavajući kombinacije“. Ovakve grupe mladih imaju od pet do petnaest članova, uglavnom muškog pola.
– Razlikujemo se od drugih gradskih grupa po tome što nemamo vođu, uvek smo otvoreni za nove ljude, a da bi se postao „član“ nisu potrebni specijalni kriterijumi, samo višak slobodnog vremena – priča Dalibor (21), još jedan od „blejača iz kraja“. Ovi mladići su miroljubivi, nemaju konflikte međusobno, a ni sa drugim grupama, jer je njihov cilj ubijanje vremena, a ne razbojništvo i agresija. Omiljena mesta okupljanja su im školska dvorišta, lokalni kafići i kladionice, nekima čak i napuštene kuće. Ivana, konobarica u lokalnom kafiću kaže da tu uglavnom dolaze klinci iz susedstva.
– Svakog dana dolazi ista ekipa ljudi, gotovo da su postali neka vrsta porodice. Uz piće i kafu, čija cena ne prelazi 120 dinara, pričaju o svojim problemima. Uglavnom se žale na roditelje koji ih “smaraju“ da traže posao, a oni ne žele da rade 12 sati za platu od 20.000 – kaže Ivana.
Iako su evropski mediji i turističke organizacije proglasili Beograd za jedan od gradova sa najinteresantnijim i najjeftinijim provodom, veliki je broj mladih Beograđana, koji ne uživa u tim čarima svog grada, već se odlučuju za alternativno rešenje – blejanje. Kao razlog navode nedostatak novca.
– U izvikane gradske klubove i splavove ne idem, jer ne mogu sebi da priuštim da za jedno veče potrošim 100 evra. Zbog toga mi je bolje da sedim sa proverenom ekipom, svako od nas priloži po 100, 200 dinara za pivo i cigarete. Družimo se dok to ne nestane i svako ide svojoj kući. Tako danas, tako sutra, tako svaki dan – priča Dalibor. Kao dodatnu poteškoću odlaska u noćni provod van kraja u kome žive ističu i gradski saobraćaj, koji do većine perifernih naselja vozi do ponoći. Ipak im ova alternativna vrsta provoda ne pada teško, jer su u svom kraju najsigurniji.
Psiholog Dragana Ivančević kaže da zbog sve većeg usložnjavanja društvenog sistema mlad čovek, kao nedovoljno formirana ličnost, nije u stanju da usmeri svoje potencijale na kvalitetno trošenje vremena.
– Kad završe školu, mladi nedostatak ideja za realizaciju životnih ciljeva, zamenjuju provođenjem vremena u kafićima i dvorištima, gde među vršnjacima pronalaze utehu – ističe Dragana Ivančević i dodaje da njih ne treba otpisati, već je neophodno da im se pruži šansa.
Projekat koji „pokreće“
Udruženje „Pokretač“ je pokrenulo projekat „Putevima inspiracije – slobodno vreme i kako ga iskoristiti“, koji je podržao Gradski sekretarijat za omladinu i sport. Ideja je da se kroz radionice omladina nauči da kvalitetno i kreativno koristi slobodno vreme. Program obuhvata novinarsku radionicu i tribine. Novinarska radionica počinje 2. oktobra u prostorijama Skupštine grada, a više informacija moguće je dobiti na brojeve telefona 064/642-36-84 i 064/642-36-86.
