Ekonomski fakultet u Novom Sadu ima nesvakidašnju praksu zbog koje studenti s pravom negoduju. Kad god žele da dekanu podnesu molbu, žalbu ili zahtev, naravno u pisanoj formi, traže im uplatnicu od 800 dinara. Taj namet je propisan internom odlukom, a nema ga nijedan fakultet u Srbiji. Ova stavka opterećuje skroman studentski budžet, ali je problem i zašto plaćaju ono što je već plaćeno kroz funkcionerski dodatak za dekana. Na Ekonomskom fakultetu studenti plaćaju 800, a na Filozifskom 150 dinara
– Htela sam da dekanu podnesem molbu za plaćenje školarine na više rata. Dali su mi formular za molbu, rekli da platim taksu od 800 dinara. To je zaista mnogo novca za jednu molbu, odustala sam, nemam pare – kaže za „Blic“ studentkinja Ekonomskog fakulteta koja želi da ostane anonimna.
Moguće da 800 dinara nekome nije mnogo, ali studentu koji ne živi sa roditeljima jeste bitan izdatak.
– Meni je to veliki trošak. Kiriju plaćam 10.000 dinara mesečno. Moram da imam za hranu u menzi. Kupujem i knjige koje uopšte nisu jeftine, to je prosečno 1.500 dinara po udžbeniku – dodaje sagovornica „Blica“.
Plaćaju se overa semestra, prijave ispita, niz je drugih izdataka, ali studenti kažu da ih pogađa tih 800 dinara kojim kupuju pravo da podnesu molbu svom dekanu.
– Pisao sam dekanu žalbu jer su me skinuli sa liste budžetskih master studija
U studentskoj službi rekli su da moram da uplatim 800 dinara, da na uplatnici u rubrici „svrha“ napišem „molba“. Morao sam da platim jer moj problem drugačije ne bi bio razmotren. Tih 800 dinara je uslov da prime molbu – rezigniran je student na masteru novosadskog Ekonomskog fakulteta. Aleksandar Grubor, prodekan na tom fakultetu, veli da te pare „idu na žiro-račun fakulteta“, dok je visina takse utvrđena internim cenovnikom.
– Savet fakulteta je utvrdio cenovnik. Po njemu, naplaćuje se taksa za molbe, žalbe ili bilo kakav zahtev koji izlazi iz domena redovnog studentskog statusa. Ta taksa je fiksna, ista za sva fizička lica – objašnjava Grubor. Grubor ističe da taksu plaćaju studenti „koji imaju pisanu žalbu ili molbu, za koju žele da bude razmotrena i eventualno, ako je sa razlogom, da bude odobrena“. – Na primer, ako želi da promeni smer, mora da piše molbu i plati taksu – kaže prodekan.
Takse za studentske molbe, žalbe i zahteve praktikuje u Novom Sadu još Filozofski fakultet. Uzimaju „samo“ 150 dinara po molbi. Na svim drugim fakultetima, toga nema.
– Na Prirodno-matematičkom fakultetu ne naplaćujemo taksu za takvu vrstu molbi. Nikada to nismo praktikovali – kaže PR PMF-a Saška Rakić.
U ostatku Srbije nema naplaćivanja razgovora sa dekanom. Na fakultetima objašnjavaju da je u opisu poslova dekana, uz ostalo, da razgovara sa studentima i rešava probleme ako su opravdani, savetuje kako da reše problem i slično. Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu, ne krije iznenađenje.
– Sada prvi put čujem, prosto ne mogu da verujem da je istina, jer je to u opisu radnog mesta i za dekana i za sekretara fakulteta – kaže Valjarević. On ukazuje da takva odredba ne sme postojati ni u jednom pravilniku.
– To je nečuveno! Sekretar fakulteta sam 25 godina, promenio sam 13 dekana i nijedan nije ni pomislio a kamoli sproveo ideju da se studentima naplati razgovor sa dekanom. Koliko znam, toga na Univerzitetu u Beogradu nema. Pravno dozvoljeno je nešto drugo: do pre sedam-osam godina morali smo, jer nije bilo novca iz budžeta, da naplatimo studentima uverenja o statusu. Ali već dugo besplatno izdajemo sva uverenja za osnovne potrebe studenata, za zdravstveno i socijalno osiguranje, regulisanje vojnog roka, smeštanje u studentski dom, dobijanje stipendija, kredita, viza… Naknadu imamo samo ukoliko se traži nešto što podrazumeva „kopanje“ po arhivi, primera radi, kod kog profesora je student položio ispit ili koliko je semestara imao neki predmet u vreme kad ga je student položio – dodaje Miljko Valjarević.
U Nišu se snebivaju
Dekani svih 13 fakulteta Univerziteta u Nišu tvrde da ne naplaćuju studentima nikakve takse ako zatraže poništenje ispita, proveru rezultata sa nekog ispita ili prijemnog. Većina niških dekana se začudila kad im je postavljeno ovo pitanje, sa obrazloženjem da nikad nisu čuli da se na nekom državnom fakultetu u Srbiji naplaćuju takse za takve zahteve.
U Kragujevcu ne plaćaju ništa
Za razgovor sa dekanima ili rektorom na Univerzitetu u Kragujevcu studenti ne plaćaju ništa, a sami razgovori se ne zakazuju niti postoji poseban termin za njih. Rektor Slobodan Arsenijević ne želi da komentariše tuđu praksu, ali navodi sopstveno iskustvo sa studentima.
– Praksa je da studenti najpre razgovaraju sa prodekanom i svojim dekanom, ali sam do sada razgovarao sa nebrojeno velikim brojem i studenata i njihovih roditelja. Razlozi su brojni. Najčešće kad studenti imaju probleme zbog ispita, ispitnih komisija i mnogih drugih. Ukoliko studenti unutar njihovih fakulteta ne mogu da ih reše, primam ih, i to i studente i njihove roditelje – kaže profesor Arsenijević.
Dekani primaju funkcionerski dodatak
Milan Popović, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže da nijedan fakultet ne naplaćuje studentima razgovor sa dekanom i poziva kolege „da se odmah jave, ako toga slučajno ima“.
– Najoštrije osuđujem tako nešto ako uopšte postoji, jer dekanima je u opisu radnog mesta da rešavaju studentske probleme, za šta dobijaju funkcionerski dodatak koji nije mali. Pozivam kolege iz Novog Sada da se pobune, organizuju protest jer je strašno to da im naplaćuju ono što je već plaćeno – ogorčen je Popović.
Pomenuti dodatak, inače, na bogatijim fakultetima premašuje 50.000 dinara.
Izvor: Blic
