Farmaceuti i građevinari najtraženije profesije

0
SHARE

student4U Srbiji danas do posla najlakše dolaze farmaceuti, građevinski inženjeri i tehničari, administratori i programeri, a zatim slede doktori i medicinsko osoblje – pokazuju rezultati tek završenog istraživanja „Infostuda“. Za ova zanimanja objavljuje se najviše oglasa, a prijavljuje najmanje kandidata.

Pa, iako se generalno najviše traže stručnjaci iz ekonomske struke, broj oglasa i prijavljenih kandidata najpovoljniji je u prethodnom slučaju. S druge strane, situacija je najteža kod arhitekata, radnika obezbeđenja i psihologa.

„Infostud“ ovakva istraživanja radi godinama, a, kako navode, većih promena u strukturi poslova koji se traže nema. Tako godinama postoji velika ponuda određenih poslova i manjak stručnjaka za te oblasti, ali i prava poplava kandidata za kojih posla jednostavno nema.

– Najveći problem predstavlja neusklađen obrazovni sistem i potrebe tržišta rada. Uopšte nije jasno na osnovu kojih kriterijuma se odobravaju kvote za upis određenih zanimanja. Nažalost, kada uporedimo ovogodišnje i prošlogodišnje istraživanje, nikakvog pozitivnog pomaka nema. I dalje postoje zanimanja koja se veoma traže, a nema dovoljnog broja stručnjaka, kao i suprotnih primera – navodi Jovana Pejak, zadužena za projekte „Infostuda“.

Diplomirani farmaceut
U Srbiji je možda i najveći raskorak u broju farmaceuta u odnosu na tražnju za njima. To ujedno predstavlja jedno od retkih zanimanja u kojem je formalno obrazovanje važnije od iskustva, a upravo tu i leži problem. Da bi se steklo zvanje diplomiranog farmaceuta, nakon završene srednje škole potrebno je završiti i studije farmacije. Upis na studije zahteva odlično poznavanje biologije, hemije, matematike, a broj studenata koji se upisuje je ograničen. Posle završetka studija obavezan je i jednogodišnji staž.

Nakon školovanja, farmaceuti mogu da se zaposle u apotekama, privatnim, javnim i bolničkim, kao i na izradi, ispitivanju i izdavanju lekova. Takođe, mogu da rade u farmaceutsko-hemijskoj industriji u procesima proizvodnje, kontrole kvaliteta lekova, istraživanjima u oblasti lekova, krvi i krvnih derivata, kao i na izradi i kontroli radiofarmaceutika. Farmaceut može da radi i kao klinički farmaceut i farmaceut-informatičar, potom imaju mogućnost angažovanja i u Institutu za zdravstvenu zaštitu, a imaju priliku da rade i u prosvetnim ustanovama, kao i institutima koji se bave naučnoistraživačkim radom.

Shodno tražnji na tržištu, farmacija važi za bolje plaćen posao, a pri tom, uopšteno gledano, farmaceuti rade u čistim, dobro osvetljenim i uvek dobro proluftiranim prostorijama.

Građevinski inženjer i tehničar
Perspektive građevinskih inženjera su podjednako velike i u svetu i u Srbiji, a u bližoj budućnosti možemo da očekujemo ekspanziju građevinarstva – u Srbiji je potrebno obnoviti porušeno, staro i zapušteno, a istovremeno podizati novo. Tražnja za radnicima je dobra, a odziv, iako ne velik, sasvim solidan.

Za sticanje zvanja diplomirani inženjer građevine potrebno je završiti građevinski fakultet. Pored planiranja najrazličitijih objekata, koji se prave od najrazličitijih materijala, posao građevinskog inženjera podrazumeva i nadzor nad izgradnjom.
Za što uspešnije obavljanje poslova i njihovo finiširanje, potrebno je imati znanje iz matematike, fizike, statike, tehničkog crtanja i sličnih disciplina. A radi bržeg i uspešnijeg izvršenja, građevinski inženjer bi trebalo da poseduje kompjuterske veštine i poznavanje, na primer, programa AutoCad, Corel Draw…

Građevinski tehničari školuju se u građevinskim tehničkim školama. Iako još tražnja za radnicima ovog profila nije ekstremno visoka, odziv radnika na oglase je mali. Pri zapošljavanju se traži poznavanje rada na računaru, engleski i još jedan strani jezik, vozačka dozvola B-kategorije. Presudno je, naravno, formalno obrazovanje.

 

Administratori, programeri i web dizajneri
I ova zanimanja spadaju u traženija, a ponuda radnika na tržištu je mala, ili osrednja. Takođe, kod ovih zanimanja, za razliku od prethodnih, manje je važno formalno obrazovanje, a više veštine i poznavanja određenih programa ili programskih alata.

Najčešće obrazovanje koje zaposleni u informacionim tehnologijama imaju je elektrotehnički fakultet, prirodno-matematički fakultet, viša tehnička škola. Međutim, posedovanje diplome fakulteta ili više škole ne predstavlja uslov da bi se neko bavio ovim poslom – osnovne predispozicije su stručno znanje, posedovanje računara i stabilne internet konekcije (ako se posao obavlja od kuće), dobro poznavanje engleskog jezika, logičko-analitičko razmišljanje i želja za stalnim usavršavanjem.

Iako rad kod kuće često predstavlja veliku prednost, ukoliko se opredelite za neki od ovih poslova, trebalo bi da znate da zbog višečasovnog obavljanja posla u sedećem položaju često dolazi do zdravstvenih problema s vidom i leđima, a psihički napor je prisutan usled potrebe za konstantnom koncentracijom.

 

Lekar, fizioterapeut i medicinska sestra
I ova zanimanja spadaju u one koje poslodavci često nude, a odziv kandidata je slabiji. Kao i u farmaciji, školovanje za lekara traje dugo. Međutim, nakon završenog medicinskog fakulteta potrebno je proći specijalizaciju i steći neophodno iskustvo kako bi se diplomcima pružila prilika za samostalan rad. Mane posla su dežurstva, pa tako u proseku lekari rade više od 40 sati nedeljno, rade vikendom i praznicima. U neposrednom su dodiru s bolesnicima i biološkim materijalom, pa su stoga izloženi zarazi.

Fizioterapeuti se školuju u srednjim školama, na visokim medicinskim školama i fakultetima. Mogu da rade u zdravstvenim ustanovama na dobro opremljenim rehabilitacionim odeljenjima sa svim potrebnim pomagalima, dvoranama i bazenima, ili da odlaze do pacijenata koji leže u jedinicama intenzivne nege i na bolničkim odeljenjima. Važna osobina za fizioterapeuta je strpljivost, jer se rezultati terapije vide tek nakon marljivog i upornog rada s pacijentom. Pri tom, fizioterapeut mora da bude sposoban da pruži podršku i motiviše aktivno učestvovanje, posebno kada pacijent posustaje i želi da odustane jer mu je preteško ili je depresivan.

Da bi stekli naziv medicinska sestra – medicinski tehničar, neophodno je da završe četvorogodišnju medicinsku školu. Za zvanje više medicinske sestre potreban je VI stepen stručne spreme. Posle završene srednje ili više škole neophodno je odraditi pripravnički staž od šest meseci (tri meseca u bolnici na nekom od odeljenja i tri meseca u ambulanti). Medicinske sestre i tehničari mogu da se zaposle u bolnicama, domovima zdravlja, staračkim domovima i ordinacijama na poslovima osnovne nege. Važno je i radno iskustvo, sve više znanje engleskog jezika i rad na računaru.

Najteže Arhitektama i psiholozima
Već godinama do posla najteže dolaze psiholozi. Tražnja za njima je veoma mala, a odziv kandidata veliki. Po završetku studija diplomirani psiholozi mogu da rade kao profesori psihologije, a za uspešniji rad neophodno je da nastave školovanje. Psiholozi u Srbiji uglavnom rade u kadrovskim službama preduzeća. Slično je i sa socijalnim radnicima koji imaju i lošije uslove rada. Većina socijalnih radnika ima 42-satno radno vreme. Ponekad su primorani da rade i van radnog vremena, čak i vikendom i uveče, ako je reč o kriznim intervencijama.

 

Potražnja za profesijama
1. Diplomirani farmaceut
2. Diplomirani građevinski inženjer
3. Građevinski tehničar
4. Administrator baze podataka
5. Programer
6. Sistem administrator
7. Web dizajner
8. Doktor medicine
9. Fizioterapeut
10. Medicinski tehničar/sestra
Poslovi koji su se najčešće nudili
1. Administrativni radnik
2. Knjigovođa
3. Poslovni sekretar
4. Bankarski službenik
5. Broker
6. Diplomirani ekonomista
7. Finansijski direktor
8. Brend menadžer
9. Marketing menadžer
10. Promoter
Najmanja potražnja
1. Arhitekta
2. Šef gradilišta
3. Menadžer ljudskih resursa
4. Inženjer zaštite na radu
5. Radnik obezbeđenja
6. Diplomirani psiholog
7. Socijalni radnik
Poslovi čija je ponuda mala
1. Frizer
2. Kozmetičar
3. Sportski trener
4. Mikrobiolog
5. Referent za zaštitu životne sredine
6. Radnik na pripremi za štampu
7. Aktuar (stručnjak za verovatnoću i statistiku)
8. Procenitelj štete
9. Veterinar

 

PONUDA I POTRAŽNJA
Objavljeni oglasi u poslednje dve godine
Kategorije 2009. 2010.
Trgovina 18,63 18,19
Menadžment-srednji 11,44 11,02
Ekonomija (opšte) 9,75 10,14
Administracija računovodstvo 9,18 8,25
IT 5,60 5,97
Bankarstvo i finansije 3,94 4,18
Marketing, PR 3,59 3,64
Turizam, ugostiteljstvo 3,25 3,04
Mašinstvo 3,07 3,42
Elektrotehnika 2,90 3,58
Farmacija 2,89 2,67
Menadžment i konsalting 2,26 2,35
Transport, magacin 2,22 2,30
Medicina 2,12 2,07
Građevina, geodezija 2,05 1,97
Pravo 1,83 1,78
Dizajn, umetnost 1,51 1,49
Tehnologija, metalurgija 1,23 1,35
Telekomunikacije 1,20 1,11
Ostale oblasti 11,34 10,50


Izvor:Blic