Ljude je izuzetno lako prevariti mađioničarskim trikovima, čak i kad očima prate sve detalje iluzionističke predstave.
Trikovi deluju tako što “izvrću” našu percepciju, iako oni ne mogu da prevare naše oči – pokazala su najnovija istraživanja u Velikoj Britaniji. Ona su, zapravo, pokazala da “moždane staze” za pokrete očiju i percepciju deluju nezavisno jedna od druge – piše časopis Popular Biolgy.
Gustav Kun neurolog sa Univerziteta u Daramu, u Engleskoj, ali i mađioničar i iluzionista u “slobodnoe vreme” prikazao je grupi od 38 studenata video klip “lopte koja nestaje”.
U triku, Kun je dva puta u vis bacao loptu i hvatao je kad pada. Treći put pribegao je “lažnom bacanju” – činilo se da je lopta iščezla u vazduhu iako nije napustila njegove ruke.
Većina studenata koji su pratili trik bili su zavarani tako što je mađioničar posle trećeg bacanja lopte gledao u vis i sugestivno “pratio” njen let pa je 68 odsto studenata “videlo” kako lopta odlazi u vis iz njegovih ruku.
Profesor-neurolog i mađioničar koristio je neku vrstu fenomena “širom zatvorenih očiju”: da bi pokazao kako je prevario studente-dobrovoljce, Kuhn je s grupom saradnika snimao njihove oči dok su pratili trik i korstio je specijalni softver da proračuna u kom su pravcu gledali.
Pokazalo se da je najveći broj studenata najpre na trenutak pogledao u mađioničarevo lice pre nego što su pratili loptu. Tako je, ocenjuju naučnici, mađioničarev pogled uticao na percepciju mesta na kome se navodno nalazi lopta što je nadvladalo stvarnu vizuelnu informaciju koju su slale oči studenata.
Kun im je zatim prikazao drugi video klip sa istim trikom ali ovoga puta nije gledao na mesto na kome bi trebalo da se nalazi lopta pšosle trećeg bacanja. Iluzija je ovoga puta zavarala menje od jedne trećine studenata.
Posebno je zanimljivo da volonteri koji su tvrdili da su videli kako lopta ide u vis zapravo nisu gledali u mesto u kome su navodno videli loptu – bez obzira u koma pravcu je gledao mađioničar. Njihove oči fiksirale su niže područje, blizu njegovih ruku.
U stvari, nije bilo razlike između pokreta očiju onih koje je zavarala iluzija i očiju dobrovoljaca koje nije zavarala.
Otkriće pokazuje da percepcija mozga funkcioniše odvojeno od mehanizma koji kontroliše pokrete očiju – naglasio je Kun.
Neka ranija istraživanja takođe su ukazivala da postoje odvojene “staze” kojima mozak obavlja percepciju i akciju. Na primer, jedna do detalja istražena pacijentkinja imala je povredu mozga koja je onemogućavala da prepoznaje predmete ali mogla je da i dalje ima neku vrstu interakcije s njima.
U toku jednog testa pacijentkinja nije moglka da razlikuje malu i veliku kocku – jer je ruke široko otvarala kad je trebalo da uhvati malu kocku.
Ipak, za naučnike je ostalo nejasno zašto je neke ljude relativno lako prevariti “loptom koja nestaje” a druge nije uz svo nastojanje iluzioniste.
Izvor:B92