Preciznih podataka o broju mladih alhoholičara u Beogradui ali u Srbiji, za sada nema. Do tačnih brojki teško je doći jer većina onih koji posežu za čašicom ne želi da o tome govori, a komoli da se za pomoć obrati stručnjacima i tako krene u rešavanje ove bolesti zavisnosti. Iz Zavoda za bolesti zavisnosti ističu da je se granica prvog konzumiranja alkohola polako pomera na uzrast od 9. godina što je posledica „preranog odrastanja“.
– To je pre svega zbog perioda adolescencije. Stihijsko sazrevanje praćeno je željom da se prikažu starijim.Vršnjačka grupa ima ogroman uticaj na mladog pojedinca tako da je bitno u kakvom krugu ljudi se dete i nalazi-rekla je dr sc. Vesna Jovanović Čupić iz Zavoda navodeći da porodica i obrazovne ustanove bitno utiču na razvoj pojedinca pa sa preventivnim aktivnostima, edukacijom učenika i roditelja treba početi što ranije.
Ispijanje alkohola dugo je smatrano normalnim aspektom života u balkanskoj kulturi; za muškarce, uključujući i maloletnike, to se smatralo „testom muškosti“. Zbog toga i nije iznenađenje da je alkoholizam među mladima u Srbiji u porastu. Za razliku od odraslih koji piju alkohol učestalo i prekomerno, mladi piju ređe, ali gotovo uvek s namerom da se napiju.
Mladi neretko piju iz dosade nemisleći o posledicama. Svi govore da mogu da prestanu kad god budu to poželeli. Zbog alkohola se osećaju opušteno, komunikativno,bez nervoze lakše se udvaraju svojim simpatijama. Društvo ih ne prihvata ukoliko ne piju. Jednostavno, trezni nisu „kul“.
Genetski je dokazana predispozicija za razvoj alkoholizma. Deca iz porodica u kojoj su jedan ili više članova alkoholičari, imaju veće izglede da iz faze kontrolisanog pijenja razviju zavisnost. Nažalost, roditelji često podstiču svoju decu da konzumiraju alkohol i ne vide to kao problem. Zabrinjavajuće je da ogroman broj roditelja u Srbiji blagonaklono gleda na opijanje svoje dece. Pomoć zatraže tek nakon tragedija ili drastičnih situacija.
-Često nam se pacijenti jave tek u poodmakloj fazi. Kao i svaka bolest, i alkoholizam ima svoj razvojni tok pa prvu fazu karakteriše privikavanje na alkohol po principu što se više pije, to više raste podnošljivost prema alkoholu.Vremenom, da bi se postigao isti efekat, potrebno je više pića. Druga faza je obeležena alkoholnim zaboravom a treća započinje padom podnošljivosti alkohola“ – objašnjava dr sc. Vesna Jovanović Čupić za Danas.
Alkoholizam koji se smatra trećom bolešću savremenog sveta spada u hronične bolesti zavisnosti i u njihovom izlečenju mora učestvovati cela porodica pacijenta. Na lečenje se javi, u proseku, oko 10 odsto svih alkoholičara. Samo 20 odsto alkoholičara je „vidljivo“ na prvi pogled. Puno bolničko lečenje treba da traje oko četiri nedelje, a zatim sledi ambulantno praćenje najmanje tri meseca.“ Nije dovoljno da pacijent odluči da apstinira jer je to kratkotrajnog roka. Cela porodica mora da se potrudi da promeni stare navike jer je to jedini uspešan način da se pacijent izleči-rekla je dr sc. Vesna Jovanović Čupić.
Da podsetimo, nekoliko godina unazad zakon zabranjuje reklamiranje alkoholnih pića ali to nema prevelikog uticaja na mlade u Srbiji jer su na malim ekranima i dalje poruke proizvođača piva i vina, izuzetih iz zakonske zabrane. Srbija je u Evropi na četvrtom mestu po potrošnji alkoholnih pića. Svaka šesta odrasla osoba u Srbiji je alkoholičar.
Svakodnevna konzumacija alkohola
Poslednje istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut“ iz 2006.godine pokazalo je da u Srbiji čak 40, 3 odsto stanovništva gotovo svakodnevno konzumira alkohol. Od tog broja 3,9 odsto spada u grupu pod visokim rizikom za nastanak teških bolesti. Od ukupnog broja lečenih alkoholičara u Beogradu skoro polovinu čine mlađi od 30 godina, a čak 76 odsto mladih alkoholičara prvi kontakt sa pićem imalo je u svojoj kući, u prisustvu roditelja.
Brojke
* 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola
* 80 odsto mladih pijenje završi opijanjem
* 50 odsto mladih povremeno pije alkohol
* 20 odsto mladih povremeno se opija
* 7 odsto mladih redovno pije
* 50 odsto lečenih alkoholičara su mladi do 30 godina
* 76 odsto mladih alkoholičara prvi konktakt sa alkoholom imalo u kući u prisustvu roditelja
Činjenice
* Deca od 11 do 13 godina u Srbiji piju dvostruko više od vršnjaka u zemljama EU
* Prvo pijanstvo u Srbiji u proseku sa 13,5 godina
* Znaci zavisnosti prosečno se javljaju sa 21,5 godina
* Na lečenje mladi odlaze između 25. i 27. godine
Stepen pijanstva
* Pripito stanje (laki stepen pijanstva) 0,5-1,5 promila
* Pijano stanje (srednji stepen pijanstva) 1,5-2,5 promila
*Teško pijano stanje (teški stepen pijanstva) 2,5-3,5 promila
Izvor:danas
