Čak 85,18 odsto osmaka uspelo je da upiše jednu od prve tri željene srednje škole. – Kvalifikacioni polagalo 70.862 đaka. Pre polaganja ispita za upis u srednje škole u njima je bilo 86.825 slobodnih mesta, a u bazi podataka Ministarstva prosvete 80.694 osmaka. Na kvalifikacioni ispit izašlo je 70.862 učenika. Prosečan broj osvojenih bodova iz srpskog/maternjeg jezika bio je 12,42, iz matematike 10,16 poena. Proveru znanja jezika nije položilo 727 đaka. Test iz matematike pao je 2.031 učenik. Od 72.961 navršenih osnovaca koji su predali listu želja za upis u četvorogodišnje i trogodišnje obrazovne profile čak 85,18 uspelo je da upiše jednu od prve tri željene škole.
U prvom upisnom krugu 7. i 8. jula srednjoškolskih klupa domogao se 72.681 učenik, od toga 58.760 nadgrađivaće znanje četiri godine, a godinu dana kraće stručno obrazovanje sticaće 13.921 đak. Drugi rok za upis, organizovan 12 jula, iskoristilo je 870 bivših osmaka – sada prvaka četvorogodišnjih smerova i 695 vršnjaka u zanatskim školama.
Posle više od mesec dana koje su obeležili prijemni i kvalifikacioni ispiti u gimnazije i srednje stručne škole Srbije raspoređeno je 76.717 prvaka, a konačan bilans juče su obznanili Žarko Obradović, ministar prosvete, njegov pomoćnik i predsednik republičke upisne komisije Bogoljub Lazarević i Radovan Živković, koordinator upisne komisije, na konferenciji u Vladi Republike Srbije.
– Iduće godine polagaće se mala matura, a kvalifikacioni ispit održan je poslednji put i to u najboljem mogućem redu. U prilog tome govore podaci da je prvu na listi željenih škola upisalo 61,42 odsto ukupnog broja kandidata. Drugu je ostvarilo 15,75 odsto, treću 8,01 odsto dece. U odnosu na 70.862 učenika koliko je polagalo, na lokalnom i okružnom nivou procenat podnetih žalbi iznosi 0,26 odsto. Najčešći prigovori bili su na račun broja osvojenih bodova, među njima bilo je i osnovanih – kazao je Obradović.
Istakao je da prema podacima ministarstva 3.977 učenika nije raspoređeno u državne srednje škole.
– Neki od njih upisali su privatne, pojedini su zbog socijalnih razloga odustali od nastavka školovanja a bilo je i dece koja su se opredelila za srednje škole u inostranstvu – pojasnio je ministar.
Najtraženije zanimanje je kuvar u oglednom odeljenju Ugostiteljsko-turističke škole u Beogradu gde je broj učenika koji su konkurisalo na jedno mesto izražen u procentima bio 6,75. Prema istom kriterijumu najveća jagma bila je za stolicu među budućim tehničarima za bezbednost saobraćaja u Politehničkoj školi u Kragujevcu i među medicinskim sestrama-tehničarima u novopazarskog Medicinskoj školi.
– Posle drugog upisnog kruga ostalo je samo 30 učenika koji su izrazili želje ali nisu predali dokumenta i niti upisali ijedan obrazovni profil. Za to imaju šansu do 31. avgusta u školama gde je ostalo mesta – napomenuo je Lazarević.
Istakao je da kapacitet u umetničkim školama nije dovoljno popunjen. Muzičke su primile 876 prvaka, a mogle su da prihvate 1204. U baletskim je od 84 moguća zauzeto 64 mesta. Najpopunjeniji su smerovi za nadarene učenike koji su se opredelili za umetničke zanate iz likovnih oblasti gde je ostalo samo osam slobodnih mesta od 692 na raspolaganju.
– Kapaciteti matematičkih i filoloških gimnazija i odeljenja su uglavnom popunjeni. U Matematičkoj gimnaziji u Beogradu upisano je više učenika nego što je planirano zato što je poslednjih sedam kandidata na rang-listi imalo identičan broj bodova pa smo odlučili da svi budu primljeni. U bilingvalna odeljenja, međutim, upisano je samo 84 učenika a bilo je mesta za 120 njih – primetio je Lazarević.
Mnogo više želja nego ponuđenih mesta bilo je u školama koje nude obrazovne profile iz oblasti zdravstva, ekonomije i saobraćaja. U skladu sa interesovanjem đaka bilo je taman dovoljno slobodnih stolica za prvake u trgovinskim školama i gimnazijama. Hemija, mašinstvo, geodezija i građevinarstvo su područja rada u kojima srednjoškolski kapacitet nije popunjen zato što je mnogo veći od interesovanja navršenih osnovaca.
Izvor:Politika
