Talas migracije, uglavnom mladih i visokokvalifikovanih ljudi, koji je pre nešto više od petnaest godina, zahvatio bivšu Jugoslaviju samo iz Srbije u svet je odneo oko 300.000 kvalitetnih kadrova. Iako znatno slabiji, ovaj talas još ne jenjava. I dalje traje "odliv mozgova".
– Do delimičnog, gotovo zanemarljivog povratka nekih stručnjaka došlo je posle petooktobarskih promena, ali i dalje iz Srbije godišnje ode oko 4.000 mladih ljudi s fakultetskim diplomama. Od 2000. do danas, uhlebljenje u inostranstvu je potražilo oko 30.000 naših državljana.
Podatke, koji bi trebalo da navedu na zabrinutost, izneo je nedavno, na Drugoj konferenciji javnih službi za zapošljavanje zemalja Jugoistočne Evrope, državni sekretar Vladimir Ilić.
– Analizirajući razloge migracije iz Srbije, možemo da ih svrstamo u tri osnovne grupe – obrazložio je Ilić. – To su pad standarda i nedovoljna ponuda poslova, politička nestabilnost, korupcija i etičke tenzije u zemlji.
Pred dilemom otići ili ostati, u korist potencijalnog odlaska mladi Srbije navode da u inostranstvu imaju bolju šansu za veću zaradu; oni koji su bez posla, da se zaposle; da imaju bolje uslove za rad, napredovanje i dalje usavršavanje…
Najveći broj naših mladih, fakultetski obrazovanih ljudi želi da emigrira u SAD. Prema zvaničnim podacima državnog sekretara Srbije, samo za godinu dana, od 2003. – 2004. godine, SAD su odobrile imigracione vize za oko 3.000 mladića i devojaka iz Srbije. Među njima je bilo 205 eksperata iz oblasti tehničkog nauka (inženjeri informacionih tehnologija i sl.). kao i 75 menadžera. Godinu dana kasnije, od 2004. do 2005. godine iz Srbije je otišlo još 800 vrhunskih stručnjaka, od kojih 283 iz informacionih nauka.
– Koliki je to gubitak za državu i razvoj našeg društva, nauku, tehniku… teško je izračunati, jer genijalni umovi pojedinaca, koji daleko od rodnog kraja stiču slavu i zaradu, su nemerljivi – rekao je Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije. – Ipak, naši stručnjaci su izračunali da obrazovanje jednog visokokvalifikovanog stručnjaka, zemlju košta oko 300.000 dolara.
Lj. M. V
(Preuzeto iz Novosti 07.06.2007.)
