Jedan od predloga izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju je da sistem studiranja bude 3 (bečlor)+1 (diplomirani) +1 (master). Time se ukida zvanje diplomirani master, a studentima koji su završili četiri godine studija ponovo vraća zvanje diplomirani.
– Prema važećem zakonu, studenti koji su završili četiri godine studija nisu dobijali naziv diplomirani, već samo naziv struke, što je takozvana bečlor diploma.
– Studiranja po principu 3+1+1, umesto obaveze 4+1 ili 3+2, znači da student koji diplomira za tri godine dobija zvanje struke kao što je nekada bilo u višim školama. Sa četiri godine akademac dobija zvanje diplomirani kao što je to bilo pre Bolonjske deklaracije, a sa pet godina dobija zvanje master – kaže prof. Sima Avramović, član Radne grupe koja je radila predloge izmena i dopuna Zakona.
Prema njegovim rečima, problem u aktuelnom zakonu je što oni koji imaju bečlor diplomu ne mogu da se zaposle, jer NSZ ne prepoznaje njihovo zvanje, a ono i ne postoji u Nacionalnom okviru kvalifikacija.
– Novi okvir kvalifikacija još nije donet i izmenama se u suštini vraća nekadašnje stanje. Tako bi studenti sa četiri godine studija bili osposobljeni za posao i ne bi bilo potrebno da svi studiraju pet godina, što je postojeći sistem praktično činio – kaže Avramović.
Beogradski univerzitet svoj predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju predao je juče Ministarstvu prosvete, koje će naredne nedelje predstaviti konačan predlog tog dokumenta. Izmene i dopune trebalo bi da budu usvojene u junu, a nova generacija studenata 2010/2011. radiće po njima. Ministar prosvete Žarko Obradović rekao je da će uslov za upis naredne godine verovatno ostati 48 bodova.
– U raspravi nije bilo disonantnih stavova o tome da bi u naredne dve godine trebalo da ostane isti broj bodova potreban za upis naredne godine, a to je 48 – rekao je Obradović.
Taj prag od 48 bodova za status budžetskog studenta važiće za postojeće studente, dok će za nove akademce, koji se upisuju od ove godine, biti potrebno da sakupe svih 60 bodova.
Novine koje predviđaju izmene i dopune Zakona
Fakulteti neće moći samostalno da određuju visinu školarine, već će morati da dobiju saglasnost od Ministarstva.
Postojaće jedinstvena rang-lista za sve studente koji završavaju studije u određenoj školskoj godini.
Studenti koji su upisani kao budžetski neće imati taj status zagarantovan do kraja studija, već će njihov položaj zavisiti od toga kakav prosek postižu.
Samofinansirajući studenti imaće šansu da se već u narednoj godini prebace na teret budžeta, u zavisnosti od proseka i tempa studiranja.
Privatni fakultet će svake godine morati Ministarstvu prosvete da dostave bankarske garancije u iznosu od 10 odsto od ukupne školarine za upisane studente.
Uvođenje kategorije vanrednih studenata za one koji rade i studiraju.
Uvođenje šest ispitnih rokova.
Uvođenje apsolventskog staža.
Izvor: 24 sata
