Mladi u Srbiji prerano stupaju u seksualne odnose, najćešće već sa 17 godina i veoma mali broj njih koristi neki oblik kontracepcije, ali se informisanost o tome vremenom poboljšava, ocenili su medicinski stručnjaci u izjavama Tanjugu. Načelnica Republičkog centra za planiranje porodice pri Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije dr Katarina Sedlecki kazala je da je trećina mladih tokom različitih ispitivanja navela da je preuranila čak i nekoliko godina kada je u pitanju prvo seksualno iskustvo.
Ona je ukazala da su poslednja istraživanja Ministarstva zdravlja pokazala da među mladima uzrasta od 15 do 24 godine najveći broj prvo seksualno iskustvo doživi u 17. godini, a da je među njima nešto veći broj mladića nego devojaka.
Šezdesetih godina prošlog veka seksualna aktivnost bila je u toj starosnoj grupi veoma retka, dok je sada, na početku trećeg milenijuma svaka četvrta devojka u tom uzrastu već seksualno aktivna, navela je primer sagovornica Tanjuga.
Stručnjaci navode da su motivi često radoznalost, želja za eksperimentom, potreba da vole i budu voljeni, da se ne bi razlikovali od svojih drugova i drugarica, da bi se “pokazali” u društvu ili da ih partner zbog neiskustva ne ostavi.
Sedlecki je, međutim, ukazala da preuranjena seksualna aktivnost nosi veliki broj rizika, jer su devojke koje rano stupaju u odnose “telesno relativno razvijene”, ali su nedovoljno psiho-socijalno zrele da bi imale odgovornost za svoje ponašanje.
“Često se događa neplanirana trudnoća i ona nastaje rano i najčešće kada devojke još o tome ne razmišljaju”, kazala je Sedlecki navodeći da rezultati nekih svetskih studija pokazuju da polovina svih predbračnih trudnoća nastaje u prvih šest meseci seksualne aktivnosti, a čak petina tokom prvog meseca.
Kada je reč o posledicama, rano stupanje u seksualne odnose, kao i često menjanje partnera mogu uticati na poremećaje reproduktivnog zdravlja i nekih polno prenosivih infekcija, najčešće hlamidije, koje su, kako je navela Sedlecki, posebno česte kada se prvo seksulano iskustvo doživi veoma rano.
Ona je podsetila da su devojke koje su prvo polno iskustvo doživele pre 16. godine i u prvih godinu i po dana od nastupanja materičnih krvarenja u dvostruko većem riziku da obole od raka grlića materice u kasnijim godinama.
Navodeći da je važno da se “mladi naoružaju znanjem”, Sedlecki je kazala da je važno da se i u škole uvedu obavezni sadržaji koji će omogućiti mladima da očuvaju reproduktivno zdravlje i informišu se na pravi način o tome.
Ona je ukazala da bi i roditelji, mladiće i devojke, trebalo da na adekvatan način u mlađem uzrastu uvode u “svet seksualnosti” i bezbedno seksualno reproduktivno ponašanje.
Internet i mediji danas, takođe, imaju veliku ulogu u informisanosti mladih, koja je, kako je navela, sve bolja u odnosu na raniji period. Govoreći o tome kada je pravo vreme za stupanje u prvi seksualni odnos, Sedlecki je kazala da “ne postoji univerzalan savet” za to, ali da bi mladi uvek sebi trebalo da postave pitanje da li se osećaju spremno, da li znaju kakve posledice mogu da nastanu, kako da ih spreče i slično.
Mladi najčešće nisu svesni rizika i retko korsite kondom kao način kontracepcije, što ih, kako navode stručnjaci, dovodi u ozbiljan rizik od nastanka polnih bolesti.
Polovina inficiranih ne zna da ima problem jer nema nikakvih tegoba, pa nastavlja sa aktivnim seksulanim odnosom šireći infekciju, kazala je Sedlecki.
Predsednica Udruženja za reproduktivno zdravlje, koje je oformilo i sajt www. 21dan.com putem koga građani mogu da se informišu o načinima kontracepcije i bezbednom seksualnom odnosu, dr Ana Mitrović kazala je Tanjugu da je informisanost sada bolja nego pre.
Ona je podsetila da se sada više zna o rizicima i načinima zaštite nego ranije jer se o tome otvoreno priča, ali da se to u praksi ipak ne primenjuje dovoljno.
“Mladi o rizicima nezaštićenih seksualnih odnosa imaju površno znanje, a i to što znaju ne primenjuju kako treba, kako bi zaštitili svoje, prvenstveno, reproduktivno zdravlje”, kazala je Mitrovićeva.
Prema njenim rečima, između 40 i 50 odsto seksualno aktivne populacije ne koristi kontraceptivna sredstva, dok se 60 odsto ukupne populacije, koji je koriste, “pridržava” neke od nesigurnih metoda.
“Kondom koristi 30 odsto, ali ne pri svakom seksualnom odnosu, što i jeste najveći problem, jer je za neželjenu trudnoću ili polno prenosivu bolest dovoljan samo jedan nezaštićen odnos”, dodala je Mitrovićeva.
Stručnjaci upozoravaju da nedovoljna informisanost i korišćenje kontracepcije osim polno prenosivih infekcija dovodi i do neželjenih trudnoća koje se često i kod mladih završavaju abortusom.
Sedlecki je rekla da je njihov broj i dalje veliki i da su procene da je stopa prekinutih trudnoća 90,5 na 1.000 žena uzrasta od 15 do 44 godina, po čemu je Srbija, kako je kazala, u vrhu zemalja u Evropi, ali i svetu.
“Udeo adolescenata od ukupnog broja abortusa je oko 4,5 odsto, međutim to nije mali broj jer je to 3.000 abortusa koje se svake godine obave kod devojaka uzrasta 15 do 19 godina”, upozorila je sagovornica Tanjuga, dodavši da približno toliki broj devojaka nastavlja trudnoću i rađa decu.
Abortus, prema njenim rečima, može ozbiljno da naruši zdravlje devojaka nezavršenog telesnog razvoja jer su česte povrede unutrašnjih polnih organa, zapaljenja, krvarenje, anemija, hronična zapaljenja organa u maloj karlici, ali i kasnija neplodnost…
Govoreći o preuranjenim trudnoćama kod adolescentkinja, Sedlecki je kazala da mnoge devojke zbog neinformisanosti i neznanja često nisu svesne rizika sa kojim se suočavaju, pa ako trudnoća i nastane one postaju kasno svesne toga, u stadijumu kada trudnoća više ne može da se prekine.
“Kod nas se broj trudnica održava na istom nivou, čak beleži blagi porast od 1950. godine u odnosu na druge evropske zemlje, koje tvrde da nemaju više trudnica uzrasta oko 17 godine života”, kazala je sagovornica Tanjuga.
Izvor:B92
