Svaki treći student planira da posle diplomiranja napusti zemlju, do sada otišlo pola miliona stručnjaka, u čije je obrazovanje uloženo više desetina milijardi evra!
Svaki treći student u Srbiji planira da zauvek ode iz zemlje čim dobije diplomu, pokazuje najnovije istraživanje koje je sprovela Studentska unija Srbije! Ako bi anketirani akademci svoje planove sproveli u delo, srpska država bi mogla da se suoči sa najvećim „odlivom mozgova” u svojoj istoriji!
Predsednik Studentske unije Srbije (SUS) Nebojša Milić kaže za Press da većina naših akademaca razmišlja o odlasku u inostranstvo zbog loše materijalne situacije i da su njihovi motivi za odlazak, pre svega, ekonomske prirode.
– Većina studenata razmišlja o odlasku u inostranstvo zbog materijalne situacije i zbog nemogućnosti usavršavanja u zemlji, ali i zbog odsustva društvenog priznanja njihovog rada. Pored navedenog, verujem da značajnu ulogu igraju i urušeni sistem vrednosti, ali i određena doza revolta – navodi Milić.
Otimaju se za naše stručnjake
U toku osamdesetih godina prošlog veka, kad je naša država svojim građanima omogućavala pristojne uslove za život, iz Srbije je odlazilo oko dva odsto stanovništva. Devedesetih, zbog ratova i opšteg siromaštva, ovaj broj se utrostručio, da bi se pre izbora 2000. godine taj procenat popeo na više od 20 procenata.
Najviše fakultetski obrazovanih Srba otišlo je u Ameriku i Kanadu. Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević potvrđuje za Press da u ovom trenutku u Americi i Kanadi radi 70.000 stručnjaka koji su diplomirali na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
– Kada bismo računali i diplomce sa ostalih srpskih univerziteta, koji pored Amerike i Kanade rade u Evropi i na ostalim kontinentima, ovaj broj bi bio veći od 100.000. Tu se misli samo na one koji su trenutno radno aktivni – ističe rektor Kovačević. On naglašava da srpska država mora da nađe najbolji način da visokoobrazovane stručnjake zadrži u zemlji.
Mitrović: Investiranje u nauku se isplati!
Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Radivoje Mitrović kaže za Press da država preduzima odlučne i konkretne korake da zadrži visokoobrazovane mlade ljude u zemlji.
– Investiranje u obrazovanje, nauku i kulturu isplati se i na kraći i na duži vremenski rok. Pod tim se ne podrazumeva samo investiranje u plate, već i u naučno-istraživačku infrastrukturu, opremu, laboratorije, stanove za mlade stručnjake… – ističe Mitrović.
– Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da neki podaci govore da je Srbiju već napustilo 500.000 visokoobrazovanih stručnjaka. U školovanje tih ljudi naša država je uložila 12 milijardi evra. U svetu se otimaju za obrazovane, talentovane mlade ljude. To je sada bukvalno kao u vrhunskom sportu, gledaju i biraju najbolje. Evropskoj uniji nedostaju visokoobrazovani ljudi koji se bave prirodno-tehničkim naukama i proizvodnim zanimanjima jer to stvara zdrav novac. Najtraženiji su naši stručnjaci iz oblasti elektrotehnike, računarstva, prirodnih nauka, hemijskog inženjerstva i mašinstva – navodi rektor.
Pomoćnica ministra za nauku prof. dr Nada Dragović kaže za Press da je krajem februara na sednici Vlade usvojena Strategija naučnog i tehnološkog razvoja koja nudi rešenje za zaustavljanje odliva mozgova.
Država kreće u akciju
– Strategija naučnog i tehnološkog razvoja određuje pravac razvoja nauke u narednih pet godina i upravo ona nudi rešenja za dalje sprečavanje odlaska mladih. Način na koji ćemo se mi boriti protiv toga su oporavak i dalja izgradnja naučne i tehnološke infrastrukture, obezbeđivanje stanova za mlade naučnike, ali i omogućavanje tešnje saradnje sa našim kolegama u Evropi i svetu. Finansijskim aranžmanom Vlade Srbije i Evropske investicione banke, kojim je obezbeđeno 200 miliona evra za naučni razvoj, omogućiće se znatno poboljšanje rada naučnika u zemlji kroz infrastrukturne projekte – uverena je Dragovićeva.
Ona upozorava da Srbija za nauku izdvaja oko 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, po čemu smo na samom dnu Evrope.
– Ukoliko se ove godine krene sa primenom kredita Evropske investicione banke, odnos bi trebalo da se poboljša na 0,4 – 0,5 odsto BDP-a. Prema planu je da u 2015. godini dođemo do jedan odsto BDP-a, oko pola milijardi evra, od čega bi trećina trebalo da dođe iz privatnog sektora – navodi pomoćnica ministra za nauku.
Izvor:pressonline.rs
