Učenički parlamenti, jedan od mehanizama demokratizacije škole koji obezbeđuje prostor mladima da artikulišu svoje stavove i potrebe, tema su Nacionalne konferencije koja se održava danas u prostorijama Narodne banke Srbije (NBS). „Demoratija se ne uči samo iz knjiga. Zato je Američka ambasada podržala Konferenciju, kao i druge aktivnosti Građanskih inicijativa koje priremaju mlade za aktivno građanstvo.” rekla je Suzan Delja, otvarajući skup pod nazivom „Uči i utiči”.
Primena novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja razmatra se iz različitih uglova: zaštite prava učenika, podsticanja učešće učenika u procesima donošenja odluka o životu škole, učešća u različim menadžerskim telima škole, pitanja odnosa učenika, profesora i menadžmenta škole, itd.
O značaju i izazovima đačkog organizovanja govore učenici, nastavnici, direktori, predstavnici Ministarstva prosvete i civilnog društva.
„Parlamenti su način da se razbije barijera između srednjoškolaca i profesora. Probijanjem tog zida tišine atmosferea u školi postaje prijatnija, smanjuje se broj izostanaka, popravlja uspeh”, rekao je mladi parlamentarac, Filip Milosavljević iz Kraljeva.
Milosavljević je istakao da iako Zakon garantuje status parlamentima u praksi se dešava da to ne funkcioniše najbolje. Odgovornost je obostrana, delom na strani učenika, koji su nezainteresovani, ali je takođe činjenica da pojedni direktori škola otežavaju rad paralamentima, jer ne žele mešanje učenika u rad škole.
Sa druge strane, direktorka Gimanzija na Ubu, Milka Mihailović, govorila je o značaju učešća mladih u procesima i telima gde se donose odluke. Ona tvrdi da potpuno podržava uključivanje učenika u rad školskih odbora. Analizirajući probleme i teškoće koje onemogućavaju kvalitetno učešće mladih u rad školskih odbora, Mihailovič navodi problem informisanja mladih.
„To nije pitanje samo deljanja informacija , nego i tumačenja određenih materijala, kako bi učenici u potpunosti razumeli sadržaj i dali puni doprinos”, rekla je Milka Mihailović.
Osvrćući se na značaj ovog vida organizovanja mladih, Mihailović je istakla da je rad đačkih paralamenta dobit za školu, same učenike, ali i u krajnoj istanci za društvo u celini.
„Učešće učenika u odlučivanju, sagledavanje problema iz svih ugova, najbolja je prevencija loših odluka. Istovremeno, za učenike je to praksa demorkatije, prilika za sticanje građanskih veština i vrlina. Od toga na kraju profitira celo društvo, jer su građani aktivni, spremni da se informišu, učestvuju u političkom životu, izborima, odlučivanju”, zaključila je direktorka Mihailović.
Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete, ponosno je podsetila učesnike da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja doneo upravo ovaj saziv, u nameri da njim smanji stres u školama.
Vuković je napravila kratak pregled prava i obaveza svih učesnika života škole i pozvala ih da zajedno rade na primeni Zakona, kako mogućnosti koje se predviđaju ne bi ostale mrtvo slovo na papiru.
Danica Bojić iz Unije srednjoškolaca Srbije, podsetila je da je borba za prava učenika dovela do izmene zakona po pitanjima statusa školskih parlamenata. Bojić je istakla da do pune ravnopravnosti učenika u demokratskom upravljanju školom ima još prepreka.
Najavila i početak kampanje „Pravo na sunce” kojom će se provisati pravo učenika da glasaju u školskim odborima i istakla da je to deo evropskih tokova.
U nastavku se održavaju četiri odvojene radionice o pravima, obavezama i ulozi paralamenata, odnosu paralamenta prema učenicima i nastavnicima, kao i o materijanim pretpostavkama za rad učeničkog parlamenta.
Konferencije završava večeras, izveštajima sa radionica i formulisanjem preporuka za unapređenje položaja učeničkih parlamenata.
Nacionalnu konferenciju o učeničkim parlamentima organizuju Građanske inicijative, uz finasijsku podršku Američke ambasade u Beogradu.
Izvor:GI
