NSZ će ove godine za program "Prva šansa" obezbediti 1,8 milijardi dinara, ali će zbog izmena u konkursu poslodavaci imati obavezu da neke od pripravnika i zaposle.
Direktor nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Vladimir Ilić izjavio je da će NSZ ove godine za program "Prva šansa" obezbediti 1,8 milijardi dinara, ali i da će zbog izmena u konkursu poslodavaci imati obavezu da neke od pripravnika i zaposle. Ilić je na prvoj redovnoj konferenciji za novinare rekao da će konkurs biti objavljen polovinom februara i da će biti realizovan u dve faze – prvo tri meseca volontiranja za koje vreme će NSZ pripravnicima isplaćivati 10.000 dinara.
U drugoj fazi programa poslodavci će izabrati najbolje i zaposliti ih, u prvoj godini rada NSZ će plaćati neto zarade od 18.000 do 20.000, odnosno oko 28.000 bruto, dok će poslodavci imati bavezu da plaćaju porez na zaradu (oko 2.000 dinara).
Po isteku programa, poslodavci će biti dužni da odabrane zadrže još najmanje godinu dana u radnom odnosu, kao i da u potpunosti preuzmu troškove zarada, poreza i doprinosa, objasnio je Ilić.
Samo prošle godine preko programa "Prva šansa" prvo zaposlenje i priliku da steknu pripravnički staž imalo je oko 16.000 mladih, koliko je planirano i 2010.
U 2010. godini, pored pripavnika, NSZ nastavlja da sprovodi i druge aktivne mere zapošljavanja, među kojima su javni radovi kojima bi do privremenog posla trebalo da dođe oko 5.000 teško zapošljivih građana, a budžet za tu namenu iznosi 700 miliona dinara.
Za programe samozapošljavanja NSZ je izdvojila oko 300 miliona dinara, kojima je planirano da se subvencioniše 1.875 osoba, a duplo više – 600 miliona dinara izdvojeno je za podršku otvaranju novih radnih mesta za oko 4.200 osoba.
Ilić je rekao da NSZ planira da pet miliona dinara uloži u sajmove zapošljavanja i druge aktivne mere, kako bi građanima olakšala komunikaciju s poslodavcima i pružila uvid u zahteve tržišta rada.
Prema njegovim rečima, 295 miliona dinara NSZ je izdvojila za obuke nezaposlenih – kako za prekvalifikaciju, tako i dokvalifikaciju nezaposlenih da bi stekli znanja i veštine koje su im nedostajale i zbog čega su imali teškoće u nalaženju zaposlenja.
Kako je rekao Ilić, NSZ će ove godine započeti znatno aktivniju komunikaciju s poslodavcima, kako bi istražila njihove stvarne potrebe i ponudila kako njima, tako i nezaposlenima priliku da odgovre na međuosobne potrebe.
Dolazak Fijata dobar je signal srpskoj privredi, ali Srbiji su potrebne bar još dve slične investicije i nekoliko desetina manjih da bi izašla iz krize, jer sama to neće moći.
Problem sa kojim se Srbija suočava pored nedostatka radnih mesta, (u decembru je više od 730.000 građana bilo na evidenciji NSZ) je i struktura nezaposlenih. Trećina ima samo osnovno ili ni osnovno obrazovanje, gotovo isto toliko je po nekoliko godina na evidenciji i spada u kategoriju dugoročno nezaposleno, a mnogo je i nepismenih.
Ljudi koji su sa 40 do 50 godina života ostali bez posla imaju zastarela tehnička znanja i znatno teže dolaze do zaposlenje, njima treba ponuditi obuku kako bi ih stekli i pronašli svoje radno mesto, jer su ljudi u tim godinama na vrhuncu radne snage, a ne na izmaku, ocenio je Ilić.
Direktor NSZ je rekao da je veliki uspeh obuka koje ta služba nudi nezposlenima i dodao da oko 60 odsto onih koji na obuke odu nađu posao u istoj godini.
(Tanjug)
