Građani Srbije od sutra (19.12) mogu da putuju u EU bez viza. Najveći dobitnici vizne liberalizacije svakako su mladi. Da li će oni to iskoristiti za bolje upoznavanje Evrope, ili za napuštanje Srbije?
Čitave generacije mladih ljudi u Srbiji nikada nisu putovale u inostranstvo. Često se proteklih godina čulo da skoro 70 procenata mladih nikada nije bilo van zemlje. Aleksandar Stamenković je upravo završio studije na Medicinskom fakultetu. Nije imao prilike da putuje, i smatra da je dosta toga propustio zbog viza koje su mladima praktično onemogućavale putovanja:
„Propustio sam da upoznam neke druge kulture, neke druge ljude, da vidim malo kako se živi u ostalim zemljama. Jednostavno, cela ta priča sa vizama činila je onako da se osećam pomalo kao građanin Evrope drugog reda. Iskreno, jedva čekam malo da proputujem, ako ništa drugo bar u ove okolne zemlje.“
Iskrivljena slika
Nemogućnost ličnog kontakta i dodira sa evropskim zemljama ostavilo je posledice i po percepciju Evrope kod mladih u Srbiji. Slika Evrope je vrlo često bila prepuštena političarima ili organizacijama koji su Evropu predstavljali u najgorem svetlu. Dragan Popović iz Inicijative mladih za ljudska prava upravo stoga ukidanje viza vidi kao značajnu vest za mlade:
„Ovde postoje ljudi sa lošim namerama, postoje zlonamerni ljudi, i ta prezentacija Evrope i kako se tamo živi je bila vrlo iskrivljena, i sa jedne i sa druge strane. Ili su ljudi idealizovali, ili su sa druge strane prosto učeni da mrze Evropu i sve što Evropi pripada. Tako da je jako važno da vi lično, kao mlad čovek, odete, da se upoznate, da vidite kako to stvarno funkcioniše, i da vidite u čemu je vrednost tog sistema.“
Aleksandar Stamenković takođe nije siguran koliko se može steći utisak o Evropi na osnovu onoga što su javnosti prezentovali mediji ili političke stranke:
„Naravno, imam neku svoju predstavu o tome kako se tamo živi, ali nisam siguran da je to prava slika. Mislim da moramo sve to da vidimo, odnosno da doživimo, da bismo videli šta je to stvarno Evropa, odnosno ono što mi zovemo Evropom.“
Strah od putovanja
Direktor Grupe 484 Miodrag Shresta kaže za Dojče vele da je nemogućnost putovanja ostavila brojne posledice. Mladi su tako tokom godina počeli da racionalizuju svoju izolaciju, i donekle se pomirili sa sudbinom:
„Pa eto, ja mogu preko interneta, preko knjiga da naučim više o drugim zemljama, ne moram da idem tamo kad me već tamo i neće. Tako da je to bila jedna vrlo opasna prepreka, koja je zaista ostavila dubok trag.“
Ukidanje viza pratili su i zabrinuti glasovi kako će mladi sada iskoristiti priliku da pobegnu iz Srbije. Dragan Popović smatra da je to još jedan deo antievropske kampanje, i da je to strah bez osnova:
„To je takođe posledica izolacionizma. Kad se vi plašite da otvorite granice, kad se vi plašite da vaši ljudi idu u druge zemlje, da vide i nauče nešto drugo, to podseća na neka stara sovjetska vremena, i ja se nadam da će takvih glasova biti u Srbiji sve manje. Odlično je da što više ljudi ide, da putuje, da privremeno radi čak u inostranstvu, da se školuje i obrazuje, da prikuplja neka nova znanja i iskustva. To je za svako društvo i za svaku zemlju bogatstvo.“
Izvor:DW
