Petar Srnić (75), penzioner iz Beograda, poreklom iz čačanskog sela Ostra, ostaviće kao zadužbinu Beogradskom univerzitetu tri stana u centru Beograda, čija je tržišna vrednost oko pola miliona evra. Dva stana na Vračaru kod hrama Svetog Save i jedan na Crvenom krstu izdavaće se po komercijalnim uslovima, a novac će biti uplaćivan kao stipendije najboljim studentima iz Moravičkog okruga.
Petar Srnić je vredno radio čitavih 57 godina. Najpre kao šef računovodstva u fabrici motora „25. maj“ u Rakovici, potom kao direktor „Privredno-finansijskog vodiča“, a poslednjih godina svog radnog veka otisnuo se u sopstveni biznis osnivanjem izdavačko-štamparskog preduzeća. Kada je posle svega došlo vreme za svođenje računa, u dogovoru sa suprugom Paulinom, koja je u međuvremenu preminula, i kćerkom Svetlanom, odlučio je da imovinu koju je sticao tokom čitavog života ostavi Univerzitetu u Beogradu. Pre godinu dana sačinjen je testament da će posle smrti poslednjeg člana porodice, tri stana na reprezentativnim lokacijama u Beogradu biti predati na korišćenje ovoj naučnoj ustanovi.
– Vrednost stanova je oko pola milona evra. Oni bi se po tržišnim cenama izdavali uglavnom strancima turistima, a od prihoda bi se isplaćivale stipendije najboljim studentima. Moja želja je da to budu mladi ljudi iz Moravičkog okruga, odakle i sam potičem. Prema mojoj računici, od ovog novca moglo bi biti isplaćano oko 20 stipendija mesečno – kaže Petar Srnić.
Srnić ističe da u njegovoj porodici nije bilo dileme da li da se uopšte odluče na ovakav dobročiniteljski korak, kao ni u koje svrhe bi novac trebalo usmeriti.
– Donatori se obično odlučuju da novac daju bolnicama i crkvi. To je, naravno, za poštovanje, ali smatram da je, ukoliko zaista želite da pomognete svojoj zemlji, najbolji način da to učinite kroz ulaganje u kadrove. Znanje je najbolja investicija za izlazak iz krize – smatra Srnić i dodaje da će mu biti drago ako njegov čin bude smernica za druge ljude koji imaju znatno više novca, da učine slično. – Mnogima je država omogućila da dođu do velikog novca, pa bi bio red da to na neki način i vrate – naglašava on.
Da ni ovakav gest dobročinstva ne može proći bez administrativnih poteškoća, govori podatak da Petar, po važećem zakonu, mora da plati tri poreza kako bi predao svoj poklon – porez na poklon, na imovinu i na izdavanje stanova na koji bi se plaćalo čak 20 odsto od vrednosti rente.
– Ukoliko bih platio ove namete, potencijalna stipendija bi bila upola manja. Pokušaću da pronađem administrativni način da se ova donacija tretira kao humanitarna pomoć – kaže on.
Petar Srnić je odlučio i da svoju kompletno opremljenu vikendicu od 130 kvadrata i pola hektara dvorišta u Ostri, preda onome ko na račun crkvenog odbora u ovom selu uplati 40.000 evra za završetak seoske crkve, što nije ni približno vrednosti kuće.
Strastveni zaljubljenik u knjigu, Petar Srnić pokloniće i svoju impresivnu biblioteku od oko 3.000 naslova. Školi u koju je i sam išao predaće 350 knjiga, dok će se ostatak naći na rafovima gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku. Radi se uglavnom o beletristici, a među naslovima su i kompletni opusi Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Sartra, Kafke, Desanke Maksimović, Njegoša…
Stipendira valjevska trojke
Nakon što je pre dve nedelje pročitao da su trojke iz valjevskog sela Stave, Anđelka, Stojan i Anka Vlajković, ove godine upisali Mašinski fakultet u Beogradu, Petar je odlučio da im samoinicijativno uplaćuje 50 evra mesečno.
– Znam da to nije velika suma, ali se nadam da će se javiti još neki donator koji će pomoći mladim Vlajkovićima. Ukoliko više niko ne bude zainteresovan, svoju uplatu ću povećati na 100 evra – ističe Srnić.
Izvor:Blic
