Home [njuz] Mladi su apatični i demotivisani

Mladi su apatični i demotivisani

99
0

 Većina mladih Beograđana je apatična i nije spremna na inicijativu, a najveći broj njih čeka da im se prilika za posao, obrazovanje ili praksu ukaže sama, a najveći problem mladih je neinformisanost, iskustva su Koste Andrića, šef Kancelarije za mlade Grada Beograda.

Koje su sličnosti i razlike mladog Beograđanina i njegovog vršnjaka neke evropske metropole?
– Poslednje analize pokazuju da mladi Evropljanin koji ima 24 godine do sada je već završio školovanje, od čega je deo proveo u inostranstvu. On prosečno volontira pet sati nedeljno i ima plan kako će izgledati njegov život u narednih pet godina. Takođe, proputovao je veći deo starog kontinenta i makar jednom je boravio na nekom drugom kontinentu. Odnos sa tehnologijom je daleko izraženiji, a internet koristi kao izvor informacija i način poslovne komunikacije. U našoj zemlji veliki procenat mladih nikada nije izašao iz zemlje, najčešće iz finansijskih razloga i komplikovanog procesa za dobijanje viza. Nadam se i verujem da će se ukoliko uđemo na belu šengen listu ta situacija značajnije popraviti. Kod onih koji putuju, javlja se strah od toga kako će se snaći u inostranstvo, a prvi susret sa velikim aerodromom za njih je šok. Dok se otpor i strah javljaju i kod roditelja. Procenat visoko obrazovanih osoba kod nas pada, dok u svetu konstantno raste. Ipak, prosečan Beograđanin star 24 godine završio je fakultet i u fazi je traženja posla. Većina mladih u srpskoj prestonici nema jasnu viziju sebe ili plan kako će izgledati njehov život za pet godina.

Za kakvu vrsu pomoći vam se mladi najčešće obraćaju?
– Obraćaju nam se da im pomognemo da napišu CV, za pronalazak posla ili u slučajevima diskriminacije na poslu. Jedan od najčešćih problema pri zapošljavanju je nedostatak prakse i iskustva. Zato im objašnjavamo da je potrebno da se već tokom studiranja aktiviraju i volontiraju. Takođe, po pitanju diskriminacije na radnom mestu, najčešće se javljaju devojke kada ih poslodavac uslovljava po pitanju rađanja. To je zakonom zabranjeno, ali se one se plaše da zatraže pomoć, strahujući za posao. Ipak, najveći problem među mladima je neinformisanost. Ne znaju koja su im prava i mogućnosti, kako da se informišu o stipendijama, praksama. Primetno je da mladi i dalje u većini slučajeva ne koriste internet kao izvor informacija, već se upotreba svodi na četovanje ili slušanje muzike. Često smo i veza između mladih i gradske uprave ili kulturnih ustanova, jer mladi muzičari i umetnici nemaju prostor gde bi iskazali svoj talenat.

Ovim se stiče utisak da se mladi pri prvim pokušajima osamostaljivanja suočavaju sa velikim problemima. Da li se osećaju demotivisano?
– Osećaju se vrlo apatično i demotivisano, ako jednom “zakucaju na vrata” i ne dobiju odgovor, više ga neće ni tražiti. Problem je u sistemu vrednosti i onome što im se nudi kroz porodicu, primarno obrazovanje i medije. Većini mladih najveći su uzori estradne ličnosti, tajkuni i oni koji su najzastupljeniji u medijima. Zato oni dane provode u kafićima, čekajući da se nešto desi, priliku ili ponudu za posao ili usavršavanje, a opravdanja pronalaze u opštem stanju u društvu. Takođe, naši najuspešniji sportisti ili mladi naučnici, tokom razvoja nisu imali ničiju podršku, a svi ih se sete tek kad osvoje tron. To sve demotiviše mlade, zbog čega uzore traže u ljudima čiji životi deluju raskošno i glamurozno, a koji su do velikog novca došli “na lak način”. Takođe, poražavajuća je činjenica da i dalje većina uspešnih i obrazovanih mladih ljudi, želi da napusti ovu zemlju.

Koji je najbolji način da se mladi motivišu i podstaknu na inicijativu?
– Oni sami moraju preuzeti inicijativu. U savremenom svetu, završiti fakultet znači biti pismen, ali potrebno je da se konstantno usavršavaju i što ranije stiču iskustvo i praksu. Najbolji način za tako nešto je volontiranje uz studije. Kada poslodavac vidi da ste volontirali od šesnaeste godine, to mu ne govori samo da imate iskustva, već i da ste imali potrebu da se aktivirate. Volontiranje mora biti sasatvni deo školovanja. Problem je što sve one vrednosti koje se u zapadnom svetu cene, kod nas se ismevaju. Većinu je sramota da kažu da volintiraju. Takođe, potrebno je da se oformi program za volontiranje, nakon čega će osoba dobiti potvrdu o stečenom iskustvu. U planu je da se iduće godine na nivou grada organizuje Volonterski servis. Ovde će mladi i popunjavati upitnik o tome šta žele da rade, a dobiće informacije kako da se ponašaju, kome da se obrate, ceo sistem funkcionisaće poput berze. Takođe, poslodavci će imati obavezu prema volonterima, jer se dešavalo da neko traži pravnika, a kada mladić dođe, daju mu da kuva kafu i donosi vodu. Mlada osoba se tada oseća suvišno, nezadovoljno, poniženo i to je dodatno demotiviše.  

Pripremamo strategiju
Koja je strategija Kancelarije da pomogne mladima?
– U izradi je Akcioni plan za mlade, a plan je da ga Skupština grada usvoji sledeće godine. U septembru ćemo raditi veliko istraživanje među mladima i sve ono što se prepozna kao problem, dobiće konkretno rešenje. Na primer, ako se kao problem definiše bezbednost u saobraćaju, jer sve više mladih gine u saobraćajnim nesrećama, obratićemo se školama vožnje i svako će uz polaganja vozačkog ispita raditi dodatni test o bezbednosti o saobraćaju. Takođe, od sutra pokrećemo novu internetinternet stranicu www.kancelarijazamlade.beograd.gov.rs , koja će imati sve potrebne informacije i odgovore na najčešća pitanja mladih na temu njihovih prava, školovanja, stipendija, zapošljavanja, volontiranja.

Izvor:Blic