Za razliku od perioda kada je vlada postavljala rektora i dekane, danas prvog čoveka Univerziteta biraju profesori i studenti
U Kapetan-Mišinom zdanju uskoro će ponovo biti biran prvi čovek Beogradskog univerziteta, a na listi kandidata su imena sadašnjeg rektora profesora dr Branka Kovačevića (Elektrotehnički fakultet), profesorke dr Vere Dondur (sa Fakulteta za fizičku hemiju) i profesora dr Velibora Stojića (Fakultet veterinarske medicine). Na ovu listu, koja je upravo objavljena, već nekoliko godina teško može doći čovek koji nema podršku svojih kolega, jer ga za kandidata predlažu upravo profesori, koji se opredeljuju na osnovu njegovog ugleda, ali i programa koji su kandidati dužni da predstave univerzitetskoj javnosti.
Rektora bira Savet Univerziteta, u kojem takođe sede njegove kolege, ali i studenti, tajnim glasanjem, a rektorsku lentu može da ponese samo profesor koji je dobio većinu glasova ukupnog broja članova Saveta. On stupa na dužnost 1. oktobra.
Na naše pitanje koliko danas politika ima uticaja prilikom izbora prvog čoveka Univerziteta, nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu profesorka dr Milena Dragićević-Šešić odgovara „da je u odnosu na period diktature”, a tu pre svega misli na 1998. godinu, „sada situacija drugačija, jer, između ostalog, nema ni tih mogućnosti da se utiče na Univerzitet kao što je bilo po čuvenom Šešeljevom zakonu”.
– Ne bih rekla da na rad Univerziteta ili izbor rukovodećih organa danas utiče politika, već da više utiče duh vremena, pa se neki ljudi ne kandiduju, jer, na primer, vide da nema promene, dok je za druge baš to razlog da žele da se uključe. Svakako mislim da je logično da se kandiduje neko ko je bliži određenom duhu vremena koji je vladajući i da pri tom računa na neformalnu podršku političke opcije kojoj je blizak – smatra profesorka Dragićević-Šešić.
Napominjući da je nepolitička ličnost i da nikada nije bio član nijedne stranke, dekan beogradskog Fakulteta veterinarske medicine profesor dr Velibor Stojić odgovara da politika ne bi trebalo da ima uticaj na izbor rukovodećih ljudi na Univerzitetu.
– Moje je mišljenje da sadašnji rektor nije bio politički biran, a svi ostali pre njega jesu – izričit je profesor Stojić. On dodaje da je čitava izborna procedura danas demokratska, da fakulteti predlažu kandidate, a Senat bira rektora tajnim glasanjem.
Čini se da je Univerzitet prešao daleki put od vremena kada je vlada imenovala rektore i kada su studenti tokom protestnih šetnji nosili transparente „Plato je sektor gde ne vlada rektor” i „Rektore, pošto je tvoj gazda izjavio da je BU manje važan od bilo koje zemljoradničke zadruge, u cilju napretka u karijeri, vrati se na njivu!”.
Iako je još Zakonom kralja Petra Prvog iz 1905. godine o osnivanju Univerziteta, on definisan kao „najviša stručna i samoupravna ustanova”, tek je 1992. godine, kada je smenjen tadašnji rektor dr Rajko Vračar, postalo jasno šta znači vlast na(d) Beogradskim univerzitetom. Smena dr Dragutina Veličkovića bila je jedan od tri zahteva tokom studentskog protesta 1996/97. godine, a izbor dr Jagoša Purića 1998. godine za mnoge je predstavljao dokaz da je BU pretvoren u partijsku školu JUL-a.Te godine usvojen je i Zakon o Univerzitetu poznat i kao Šešeljev zakon, po kojem je vlada i zvanično imenovala rektore i dekane fakulteta, a nastavnike je umesto izbornih veća postavljao dekan.
Novim zakonom 2002. godine država se odrekla upravljačke funkcije na fakultetima, a rektori i dekani mogu da budu birani samo u dva mandata. U organima uprave na univerzitetima i fakultetima znatno je povećan broj zaposlenih i studenata, a na račun predstavnika osnivača (država).
Goran Minić, predsednik Saveza studenata Beograda, koji je učestvovao u izboru aktuelnog rektora kao predstavnik akademaca, kaže da se situacija drastično promenila u odnosu na period devedesetih godina prošlog veka.
– Danas su studenti više nego ranije uključeni u izbor rukovodećih organa visokoškolskih ustanova, što dovoljno govori. Koliko imamo informacija, politika danas nema uticaja na Univerzitetu i nadam se da će tako i ostati – kaže Minić.
Izvor:Politika
