Iz osnovne škole više od 40 odsto srpskih učenika izađe funkcionalno nepismeno, što znači da nisu u stanju da shvate malo dužu rečenicu. Između 40 i 50 odsto đaka u Srbiji izađe iz osnovne škole funkcionalno nepismeno, pokazuju testovi koje polažu učenici osmog razreda! Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za Press da to znači da ovi učenici nisu u stanju da razumeju malo duži i složeniji tekst, već samo kratke i jednostavne rečenice sa jednom informacijom!
Baucal podseća da se posebno u okviru sposobnosti čitanja, bitne za bilo koju vrstu učenja, između 40 i 50 odsto anketiranih učenika plasiralo u grupu funkcionalno nepismenih.
Teoretsko znanje
– Funkcionalna pismenost, prema kriterijumima Evropske unije, pokazuje u kojoj su meri đaci osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života. Recimo, da mogu da razumeju i protumače ugovor u banci ili da izračunaju koliki je procenat kamate na određenu visinu kredita. Veliki broj naših đaka to nije u stanju – kaže profesor Baucal.
Stručnjaci se, uglavnom, slažu da su rezultati naših učenika na međunarodnim testovima znanja loši jer oni ne znaju da uče, nemaju radne navike, ne čitaju ni obaveznu lektiru, a za sve je kriv obrazovni sistem koji ih tera da gradivo bubaju napamet. Koordinatorka PISA projekta za Srbiju Dragica Pavlović-Babić objašnjava za Press da rezultati međunarodnih istraživanja govore o stanju našeg obrazovnog sistema, a ne škola i učenika.
– To je upozorenje da naš obrazovni sistem ne funkcioniše kako treba, jer je okrenut samo ka reproduktivnom znanju! Kada pitate naše đake da nešto zaključe ili procene, oni to ne znaju. Na međunarodnim testovima postavljaju se zadaci koji traže primenu znanja. U našim školama se takve veštine ne uče i ne vežbaju i zato su nam rezultati takvi kakvi jesu – kaže Dragica Pavlović-Babić.
Poražavajući rezultati naših učenika na PISA i TIMSS testovima jasno potvrđuju zastarelost našeg sistema obrazovanja, upozorava predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić.
– Sada se „oštri nož pred Božić", odnosno nastavnici i učenici se pripremaju za predstojeće PISA testiranje. Dobro je što je učinjen taj prvi korak. Još bi bilo bolje da se usvoji nova strategija obrazovanja kao investicija u budućnost mladih – kaže Dodićeva.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže za Press da će rezultati naših učenika u odnosu na vršnjake iz Evrope i sveta biti lošiji sve dok ih naš sistem obrazovanja tera da uče samo da reprodukuju gradivo, a ne da misle svojom glavom!
Nastavnici krivi
– Samostalnost u razmišljanju učenika nikoga ne zanima. Zato rezultati ovih testova ne predstavljaju iznenađenje. Moglo je da bude i gore jer je to odraz dugogodišnjeg nazadovanja. Mi smo nacija koja ne ide u korak s novim tehnologijama. Naši nastavnici, u proseku, imaju višu školu i nemaju dovoljno stručnog obrazovanja u smislu kompetencija i novih znanja. U najboljem slučaju znaju da otkucaju SMS poruku ili su nekoliko puta bili na internetu. Za sve je krivo Ministarstvo prosvete, zato što u protekloj deceniji nije uradilo ništa da modernizuje naš obrazovni sistem – upozorava Sokić.
Potpredsednica Saveza učitelja Srbije Nataša Nikolić-Gajić kaže da su najveći problemi našeg obrazovnog sistema preobimni programi, koji predstavljaju veliko opterećenje za decu i nastavnike.
– Mi nemamo nacionalnu strategiju obrazovanja kao sve normalne zemlje. Nemamo ni standarde na kraju drugog obrazovnog ciklusa u osnovnoj školi, koji treba da pokažu šta naši đaci moraju da znaju kada završe osmi razred – ističe Nikolić-Gajić.
Fakti
Na poslednjem PISA testiranju (program za međunarodnu procenu učenika) 2006. u kojem je učestvovalo 57 zemalja, a koje obuhvata razumevanje pročitanog, matematičku i naučnu pismenost, naši učenici su zauzeli 41. mesto
Karakteristika PISA istraživanja je da najveću pažnju posvećuje upotrebi znanja u realnim, životnim kontekstima i situacijama
Novi ciklus PISA 2009. u našoj zemlji će biti sproveden tokom aprila i maja
Primer pitanja sa PISA testa
1 Kada je otkrivena Amerika, pre ili posle pada Rimskog carstva?
2 Kakav je odnos između prvog i drugog dela rečenice: „Kako bi se izbegla određena manje bolna stanja kao što su žuljevi i čak rascep kože ili atletsko stopalo (gljivična oboljenja)…" (prvi deo) „…patika mora da dozvoljava isparavanje znoja i da sprečava da vlaga ulazi" (drugi deo)
Drugi deo:
a) protivreči prvom delu
b) ponavlja prvi deo
c) ilustruje problem
opisan u prvom delu
d) daje rešenje za problem opisan u prvom delu
Izvor:Press
