Kragujevački univerzitet prvi će u Srbiji uvesti program „doživotnog studiranja”, u kojem će svi ljudi koji su nekada studirali, a nisu završili fakultet, moći da diplomiraju. Pored njih, školovanje će moći da nastave i ljudi koji su zaposleni, a žele da se usavršavaju, kao i nezaposleni koji bi da se prekvalifikuju i brže dođu do posla. Studenti će moći da prate predavanja vikendom, tokom leta ili na daljinu.
Za početak, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje uradićemo istraživanje kod poslodavaca koji su im profili najpotrebniji, a već naredne godine imaćemo modele po kojima će univerziteti raditi. Ovaj sistem već odavno se primenjuje u Evropskoj uniji, što znači da školovanje nikada nije gotovo i za njega nikada nije kasno. Kod nas je uobičajeno da obrazovanje traje do kraja treće decenije života, a moderni tokovi traže stalno usavršavanje. Ponekad je to potrebno i da bi se zadržao posao ili da bi se napredovalo u karijeri. Ovo je šansa i za sve one koji nisu priveli kraju osnovnu ili srednju školu – kaže dr Verica Babić, koordinator projekta na Univerzitetu u Kragujevcu, koji je odobren Srbiji u okviru TEMPUS-a.
Milan Radovanović (40) radi kao trgovac, završio je gimnaziju i započeo pravni fakultet. Stigao je do druge godine studija.
– Počeli su ratovi, inflacija, oženio sam se i trebalo je zaraditi za porodicu. Kad bolje pogledam, uopšte nemam zanimanje, a ni vremena i novca da nastavim školovanje. Mislim i da sam malo star da provodim vreme nad knjigom, ali ako u dogledno vreme ne nađem posao koji je plaćen više od 15.000 dinara, koliko sada zarađujem, možda se i odlučim da završim fakultet. Jedino me brine ko će me u tim godinama zaposliti kao pravnika – kaže Milan.
Jelena Ocokoljić diplomirala je ekonomiju i radi u privatnoj firmi. Ona misli da bi joj usavršavanje u oblasti marketinga dobro došlo jer radno mesto na kojem je sada podrazumeva bolje poznavanje te oblasti. Međutim, zbog kliznog radnog vremena i ostajanja u firmi do kasnih sati odlazak na predavanja je trenutno nezamisliv.
– Žrtvovala bih vikende ili godišnji odmor da bih stekla još jedno zvanje, pošto u ovoj firmi ima mesta za napredovanje. Kolege, koje su posle fakulteta otišle u inostranstvo, već odavno su završile magistarske studije i to se na Zapadu podrazumeva. Na taj način oni sebi obezbeđuju bolju zaradu i status – kaže Jelena.
Profesori iz Kragujevca obučiće kolege na univerzitetima u Novom Sadu, Beogradu. Nišu i Novom Pazaru.
– U životu postoje doba proleća, leta, jeseni i zime. Običaj je da se uči samo u proleće, a pravilno je da čovek nastavi da uči do jeseni, kako bi imao kvalitetan život i karijeru – kaže Soran Ehors, profesor na univerzitetu Arhus u Danskoj, koji je jedan od partnera u ovom projektu u Srbiji.
Osim danskog univerziteta, kragujevačkim profesorima pomagaće kolege sa univerziteta iz Krajove i Bidgošca, kao i NVO „Spark” iz Holandije, Ministarstvo prosvete, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Tržište rada i Unija poslodavaca. Budžet za projekat koji finansira Evropska unija je oko pola miliona evra, a ceo sistem treba da potpuno zaživi do 2012. godine.
Izvor:Blic
