Svi najbolji studenti master i doktorskih studija, kako određuje novi Zakon o obrazovanju, mogu biti nastavnici i asistenti. Bez naučnog podmlatka nema univerziteta ni ozbiljnih naučno istraživačkih radova, kaže rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.
Prema novom zakonu o visokom obrazovanju, svi najbolji studenti master ili doktorskih studija mogu da budu saradnici u nastavi, ili asistenti. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević samatra da je naučni podmladak na fakultetima u Srbiji od izuzetnog značaja.
Sledeće godine očekuje se prva generacija doktora nauka na Fakultetu za fizičku hemiju. Na fakultetima je da nađu način da najbolje od njih zadrže u nastavi.
Saradnici u nastavi su studenti master studija, dok se asistenti regrutuju iz redova onih koji su na doktorskim studijama.
Moraju da pohađaju i svoja predavanja i vežbe, rade na naučnim projektima, da se spremaju za pisanje teza i da istovremno drže nastavu na pojedinim predmetima.
"Kada stanete sa druge strane katedre, a tek ste diplomirali, to i nije tako lako", kaže Aleksandar Jović, saradnik u nastavi na predmetu Hemijska genetika na Fakultetu za fizičku hemiju.
Jović dodaje da postoji mogućnost da student pita ono što vi ne znate. "Naravno, niko na ovom svetu ne zna sve, i da uvek postoje pitanja na koje ne zna odgovor. Ali to treba priznati, potraŽiti odgovor i dati ga studentu u nekom narednom terminu".
Vera Dondur, profesor na Fakultetu za fizičku hemije u Beogradu, kaže da bi za prirodne i tehničke nauke bilo dobro da i stipendisti Ministarstva nauke mogu da učestvuju u nastavi.
"U tom slučaju bi sticali dragoceno iskustvo, a asistenti koji moraju da drže veliki broj časova bili bi rasterećeni", objašnjava profesorka Dondur.
Srbiji u ovom trenutku nedostaje dve hiljade nastavnika. Smisao angažovanja saradnika u nastavi i asistenata jeste da najbolji ostanu na univerzitetu.
Profesor Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, smatra da je problem naučnog podmlatka zapravo problem egzistencije, odnosno opstanka univerziteta.
"Bez mladih ljudi ne postoji univerzitet, niti postoji ozbiljan naučnoistraživački rad. Nećemo biti konkurentni na tržištu rada, znanja, kapitala, jer de fakto zadatak i jeste da se vrši transfer znanja i tehnologije u društvo, da se nauka komercijalizuje i da od nje interes ima celo društvo", kaže Kovačević.
To se može postići ako se investira u obrazovanje, podsećaju profesori.
Zakon je počeo da se primenjuje 2007. godine, ali još nije doveden do kraja model, finansiranja master i doktorskih studija.
Postoji ideja da se za doktorske studije osnuje fond u kojem bi, pored države, učestvovali i privredni subjekti kako bi se školovao namenski kadar.
I na nivou Evropske unije stvaraju se određeni fondovi, koji omogućuju da više univerziteta koji su u Bolonjskom procesu prave zajedničke studije.
Izvor:RTS
