Home [ volontiranje ] Država preko Agencije za volontiranje hoće da kontroliše NVO

Država preko Agencije za volontiranje hoće da kontroliše NVO

51
0

 Okruglim stolom u Kragujevcu započela je javna rasprava predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike i nevladinih organizacija o Nacrtu zakona o volontiranju. Nakon sastanka u prestonici Šumadije, održani su i skupovi u Beogradu i Novom Sadu, a rasprava će biti zaključena današnjim okruglim stolom u Nišu. Udruženje „Građanske inicijative“ navodi da, iako su predstavnici civilnog društva bili uključeni u rad šire radne grupe koja je sastavljala Nacrt zakona, u tekstu nije uvažena ni jedna njihova primedba i da su naknadno unete odredbe o kojima se nije raspravljalo na tim sastancima.

Među najproblematičnijim delovima ovog nacrta je onaj koji predviđa osnivanje Agencije za volontiranje. Predstavnici nevladinog sektora, koji su se prekjuče okupili na okruglom stolu u Tanjugovom pres centru, najviše primedbi imali su na delove teksta u kojima se navodi da Agencija vrši upis u registar organizatora volontiranja i predlaže „preduzimanje odgovarajućih mera za unapređenje volontiranja“.

Direktorka Centra za razvoj neprofitnog sektora Živka Vasilevska smatra da je najavljeno osnivanje Agencije za volontiranje suvišno, jer bi se bavila prijavljivanjem volonterskih udruženja koja su već registrovana kod drugih državnih organa. S tom primedbom se složio i profesor Pravnog fakulteta Branko Lubarda, član radne grupe za izradu nacrta zakona, ali je ocenio i da to ne znači da nije potrebna nikakva evidencija.

Kao jednu od prednosti Agencije on je naveo podršku u obuci volontera. Međutim, predstavnici nevladinog sektora su drugačijeg mišljenja. Predstavnica „Mladih istraživača Srbije“ Dušica Trnavac podseća da u Srbiji postoji duga tradicija volonterizma i da ovaj sektor već ima razvijenu metodologiju rada, na šta se ministarstvo nedovoljno obazire. „Ova odredba nacrta je nepotrebna pošto mi ne planiramo istu metodu rada kao državna agencija“, slaže se Milan Đurić iz Centra za razvoj ekološke svesti „Izvor“.

Sporno je i samo postojanje Agencije u vreme ekonomske krize. „Agencija je samo još jedno telo za prekvalifikaciju nezaposlenih državnih službenika“, smatra Ivanka Kostić iz nevladine organizacije „Praksis“. Živka Vasilevska podseća da svako novo državno telo donosi i nove troškove, a Dejan Kozić, predsednik Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju Stari grad, duhovito je sugerisao predstavnicima Ministarstva rada i socijalne politike da bi i u samoj Agenciji moglo da se radi volonterski.

Dosta polemike je izazvao i član o ugovoru o volontiranju. Prema rečima državne sekretarke za rad Snežane Stojačić-Lakićević, bitno je da se reši problem rada na crno jer mnogi poslodavci svoje radnike lažno prijavljuju kao volontere. Međutim, Vasilevska smatra da su za rešenje ovog pitanja već dovoljni postojeći zakoni i Inspekcija rada.

Predstavnici nevladinih organizacija smatraju da, zbog komplikovane procedure, samo postojanje ugovora može da obeshrabri potencijalne volontere. Drugi problem su potencijalni novi troškovi koje bi otežali rad volonterskih organizacija. „Sklapanje ugovora iziskuje zapošljavanje novih ljudi i glomaznu birokratiju. Kada se priča o volonterima, svi govore o mladima, ali verujem da niko od starijih ljudi ne bi voleo da potpisuje ugovor. Neka se drugi zakoni bave radom na crno“, kaže članica uprave Gerontološkog društva Srbije Dragana Dinić. „Ako bi ovakav zakon bio usvojen, mogli bismo odmah da ugasimo organizaciju“, zaključuje ona. Milan Đurić iz „Izvora“ se pita ko će da plaća formulare i knjižice, i ocenjuje da ovakav nacrt zakona tera njegovu organizaciju u ilegalan rad.

Studenti se suočavaju sa nešto drugačijim problemima. Milica Popović iz Studentske Unije Srbije takođe smatra da je ugovorna procedura komplikovana i da bi mogla da odbije potencijalne volontere, ali naglašava da je vrlo bitno da novi zakon reguliše priznavanje volonterskog rada. „Prepušteni smo na milost i nemilost profesorima, koji nam prave probleme kad zbog volontiranja izostajemo s nastave. U Zakonu o visokom obrazovanju volonterski rad se samo spominje, ali ne i priznaje“, dodaje ona.

Opšti utisak većine govornika u javnoj raspravi jeste da je Nacrt ovog zakona ili glomazan ili da uopšte nije ni potreban. Izvršni direktor „Građanske inicijative“ Miljenko Dereta ocenio je da sva ova pitanja pripadaju sferi rada, dok je volonterski angažman u sferi privatnih, a ne javnih odnosa, s čime se složila i Živka Vasilevska. Predstavnica UG Ukrštanje i inicijative „Izvor“ Melanija Kološnjai-Nenin, podsetila je da u Velikoj Britaniji i SAD volonterizam veoma razvijen iako nije regulisan posebnim zakonom, i zaključuje da se svi problemi mogu rešavati u okviru drugih pravnih odredbi.

Napravili kostur, zaboravili na kičmu

Decembra 2004. godine pet novosadskih nevladinih organizacija i vojvođanski Sekretarijat za sport i omladinu otpočeli su rad na prvobitnoj verziji Nacrta zakona o volontiranju. Održane su brojne radionice sa volonterima, okrugli stolovi sa lokalnim samoupravama i konsultacije sa pravnicima, nakon čega je izrađen Nacrt zakona od 17 članova. Zatim je organizovano preko 10 javnih rasprava širom Srbije, a sugestije su unete u Nacrt koji je otišao u pokrajinsku skupštinu, koja je odlučila da bude predlagač zakona na republičkom nivou. Međutim, ta odluka je stupila na snagu u martu prošle godine, kada je Skupština Srbije raspuštena, tako da ovaj predlog zakona nikada nije ni dospeo na dnevni red.

„Ovaj nacrt je bio veoma pohvalan jer se odnosio prema volonterima veoma suptilno i sa poštovanjem koje zaslužuju“, kaže Melanija Kološnjai-Nenin, jedan od učesnika u izradi ovog teksta. Miljenko Dereta smatra da bi mnoga rešenja iz ovog nacrta mogla i sad da se iskoriste, i konstatuje da je ministarstvo „praveći kostur, zaboravilo na kičmu.“

Izvor:Borba