Na međunarodnom sajmu obrazovanja od 12. do 14. marta u Beogradu Kanada će se predstaviti na najbolji način. Mada se to očekuje od zemlje, koja zajedno sa SAD, Britanijom, Francuskom i Australijom predstavlja pet vodećih država u svetu na polju obrazovanja, njene prednosti govore da vlada u Otavi za taj segment nacionalne politike oseća posebnu brigu i odgovornost.
O tome, najzad, upečatljivo svedoči podatak da Kanada na obrazovni sistem troši više po glavi stanovnika od bilo koje druge razvijene zemlje u G8. Privatni sektor takođe ulaže u univerzitete više od drugih članica G8. O potvrdi vrednosti tog sistema govori i broj od 150.000 stranih studenta koji svake godine izaberu Kanadu za svoje školovanje.
Šta je to što tako veliki broj stranaca opredeljuje da za svoje obrazovanje izaberu Kanadu? Na prvom mestu, naravno, raznovrsne i bogate mogućnosti za sticanje znanja na univerzitetima i u drugim visokoškolskim i obrazovnim institucijama ili, pak, samo za učenje engleskog i francuskog jezika. Dovoljno je – u prilog tome – reći da univerzitetska istraživanja čine trećinu ukupnih istraživanja u zemlji, što je opet najveći udeo od svih razvijenih država. Kanada je poznata po inovativnim istraživanjima u zdravstvu, biotehnologiji, informatici, industriji hrane, obnovljivim vrstama goriva i mnogim drugim oblastima, ali takođe i po epohalnim otkrićima kao što su insulin, elektronski mikroskop, pejsmejker i avangardni načini u lečenju Parkinsonove bolesti.
Među razlozima koji utiču na opredeljenje stranih studenta da se školuju u Kanadi, svakako nije bez uticaja i činjenica da se – prema istraživanju Ujedinjenih nacija – Kanada već sedmu godinu zaredom svrstava u tri vodeće zemlje na svetu po kvalitetu života. Kanada je ne samo stabilna parlamentarna demokratija, već i država u kojoj vlada red i u kojoj se poštuju ličnost i prava svih građana. O bogatstvu i etničkoj i kulturnoj raznovrsnosti svedoči, najzad, i podatak da je uz dva zvanična jezika – engleski i francuski – u opticaju više od 200 drugih jezika, a da je svaki šesti Kanađanin useljenik.
Lista prednosti se ovim ni izdaleka ne iscrpljuje počev od toga da se kanadske diplome priznaju širom sveta. Studije u Kanadi su, što je za mnoge strane studente od velike važnosti, u proseku između dvadeset i trideset odsto jeftinije nego u drugim vodećim obrazovnim državama. Za isti i – u nekim slučajevima – i viši kvalitet nastave, plaća, se dakle, gotovo za trećinu manje. I svi drugi troškovi – za hranu, smeštaj, zdravstvene usluge, knjige – srazmerno su manji.
Strani studenti mogu da računaju i na državne i privatne stipendije zavisno od akademskih rezultata, imovnog stanja i drugih merila. Za mnoge od njih je posebno privlačno što za vreme studija mogu da rade u univerzitetskim kampusima i do dvadeset časova nedeljno van kampusa (za vreme raspusta bez ograničenja) i na taj način obezbede prihode. Izuzetnu pogodnost takođe predstavlja dozvola da se do tri godine posle okončanja studija radi u Kanadi. Udatima u oženjenima se za vreme studija mogu pridružiti njihovi bračni partneri i deca. Nije, dakle, reč samo o studijama već i o izglednim mogućnostima za zapošljavanje posle njih.
Kako iz svega toga proizilazi, Kanada utakmici za što veći udeo na tržištu znanja prilazi na najbolji način: visokim kvalitetom studija u institucijama velikog ugleda, diplomama koje se prihvataju širom sveta, mogućnošću zaposlenja za vreme i posle školovanja, trudeći se, uz sve to, da ponudi konkurentne i podnošljive cene i uljudno i nenasilno, što će reći prijatno društveno okruženje.
Izvor:Blic
