Pravilnikom o takmičenju, nakon što su neki učenici održali govore o slučaju vladike Pahomija i aferi „Kofer”, zabranjene besede o aktuelnim društveno-političkim temama Na republičkim nadmetanjima iz oratorstva srednjoškolci više neće smeti da besede o aktuelnim društveno-političkim temama. To im zabranjuje član 10 novog Pravilnika o Republičkom takmičenju srednjih škola u besedništvu koji je nedavno jednoglasno usvojila Skupština Zajednice ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljskih škola. Tu jasno stoji i da će svaki učenik čija beseda ne bude u skladu sa pomenutom odredbom biti diskvalifikovan.
Tako se, upozoravaju stručnjaci za retoriku, posle nešto više od decenije i po održavanja školskih nadmetanja iz oratorstva, prvi put uvodi cenzura. Takmičenja iz govorništva održavaju se u desetak srednjih škola. Najbolji besednici sa školskih nadmetanja idu na republičko takmičenje. Ukoliko se na tom nivou ukinu besede sa aktuelnim političkim temama onda ih neće biti ni na onom nižem školskom nivou, jer je deci cilj da se kvalifikuju za republičko nadmetanje.
Zbog toga supre nekoliko dana zajedno sa profesorkom retorike u srednjoj školi Svetlanom Gradinac i profesori beogradskog Pravnog fakulteta Sima Avramović i Jovica Trkulja, ali i portparol Ustavnog suda i publicista Dejan A. Milić, uputili Ministarstvu prosvete prigovor na pomenuti pravilnik. Zahvaljujući ovim i kod nas i u svetu veoma uglednim univerzitetskim profesorima ne samo da je svojevremeno obnovljena tradicija besedništva na Pravnom fakultetu u Beogradu, već je nadmetanje iz oratorstva na toj visokoškolskoj ustanovi postalo spektakl za koji se traži mesto više i u kome uživaju svi, pa i oni koji se u besedama prepoznaju. Ovi profesori su, kao i Dejan Milić koji je kao student osvajao nagrade na takmičenjima iz oratorstva, do sada najčešće bili i članovi žirija na takođe veoma posećenim školskim nadmetanjima u govorništvu.
U pismu upućenom ministru prosvete, njegovom pomoćniku za srednje obrazovanje, ali i Zajednici ekonomskih, pravno-birotehničkih, trgovinskih i ugostiteljskih škola, ovi stručnjaci traže ukidanje sporne zabrane i upozoravaju da bez britke reči i bez aktuelnih društvenih tema nema ni besedništva. U prigovoru između ostalog stoji da se zabranom izgovaranja beseda na aktuelne političke teme ograničava Ustavom zagarantovano pravo na slobodu govorai ugrožava se jedno od najtemeljnijih ljudskih prava.
„Ovakav stav se ne može pravdati nikakvim razlozima, jer se u predmetu osnovi retorike i besedništva uči oblast političko besedništvo. Na maturskom ispitu je moguće polagati i retoriku kao praktičan rad i izabrati jednu od tri oblasti (sudsko, političko ili prigodno besedništvo). Ako je cilj takmičenja u besedništvu podsticanje govorne kulture, slobode govora i kritičkog mišljenja, onda se elementarno pravo na aktuelnost ne sme zabranjivati ni učenicima, tim pre što se ovaj predmet uči u četvrtoj godini kada su maturanti već punoletni i imaju izgrađene kulturološke, ekonomske, sociološke i opštedruštvene, pa i političke stavove”, ističe se u prigovoru.
– Cilj takmičenja je da deca komuniciraju, da bude u svrsi struke za koju se obrazuju. Ne bi trebalo da izlazi iz okvira plana i programa. A i političko organizovanje u školama je zabranjeno. Zato političke teme ne treba da budu u đačkim besedama – smatra Slobodan Pavlović, član Nacionalnog prosvetnog saveta, profesor matematike i direktor Pravno-poslovne škole Beograd, škole u kojoj je 1993. godine održano prvo srednjoškolsko takmičenje iz besedništva u Srbiji. Sadašnji direktor upravo te škole je na pomenutoj sednici skupštine predložio da se u pravilnik unese zabrana besedništva na aktuelne političke teme.
– Zbog besede „Pahomije, Bog je ljut” mogao sam i nastavnika da kaznim, jer ta beseda izaziva versku netrpeljivost. Ne smeju se prozivati ljudi. Veoma diskutabilna je i beseda na temu korupcije i afere „Kofer”. Te besede su još i objavljene u školskom listu, a sumnjam i da su ih osmislili sami učenici. Suviše su zrele za njihov uzrast – upozorava direktor Pavlović.
– Besedništvo nije političko organizovanje, niti su to bile stranačke besede – odgovara profesorka retorike u pomenutoj školi Svetlana Gradinac.
Ona ukazuje na to da su teme spornih beseda prethodno bile u medijima. Brujalo se i o aferi „Kofer” i o pedofiliji i nemoralu pojedinih sveštenika. Naša sagovornica se pita ko će biti taj i po kojim standardima će određivati koja je beseda podobna, a koja nije, jer svaka tema može da bude protkana politikom.
– U relevantnom udžbeniku autora prof. dr Obrada Stanojevića i prof. dr Sime Avramovića „Osnovi retorike i besedništva” jasno je istaknut zahtev da svaka beseda mora biti aktuelna – poručuje profesorka.
Kaže da nema ništa protiv da ostane drugi deo člana 10 u kome piše da beseda ne sme ni na koji način da poziva na nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu diskriminaciju.
– Mada pomenuti pravilnik Ministarstvo prosvete nije ni kreiralo ni odobrilo, niti je to u njegovoj nadležnosti, obratili smo se toj instituciji verujući da ona ima sluha za besedništvo – obrazložila je profesorka Gradinac.
Izvor:Politika
