SA diplomom Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i titulom najboljeg studenta Univerziteta, Viktor Kunčak (31) se zaputio na prestižni Masačusetski institut za tehnologiju (MIT). Lomio se da li da postdiplomske studije nastavlja u inostranstvu, ali presudilo je to što su mu se otvorila vrata vodećeg svetskog univerziteta u oblasti kojom se bavi. Nije mu, kaže, bilo svejedno kada je došao, sa preko 2.000 postdiplomaca, ali dalje je sve išlo svojim tokom. Danas je profesor informatike na Fakultetu za informatiku i komunikacije Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju u Lozani (EPFL).
Svet softvera
Univerzitet u kome ovaj Novosađanin radi vodeći je u Evropi u oblasti tehničkih nauka. Kunčak, jedan od naših najpriznatijih naučnika u svetu, studente uči "Analizu i verifikaciju softvera", kao i "Konstrukciju kompajlera". Zajedno sa postdiplomcima iz svoje istraživačke grupe razvija algoritme automatskog zaključivanja i analize softvera, kojima se izbegava pojava grešaka u sistemima.
– Računarski softver je sličan kulinarskom receptu. Sastoji se od niza koraka koje je potrebno slediti, ali, za razliku od recepta, koji ima jednu, računarski program ima na stotine hiljada stranica – pokušava Viktor Kunčak laičkim jezikom da nam objasni šta on to zapravo radi. – Kompanije kao što je Majkrosoft imaju na hiljade softverskih inženjera koji pišu softver godinama. Ukoliko kulinarski recept sadrži grešku, jelo može da zagori.
A kada se to desi softveru, objašnjava on, računar se blokira ili izda pogrešnu komandu. Posledice u velikim sistemima mogu da budu katastrofalne, kao što su bili eksplozija rakete "Arijane 5", pad "Kriosat" satelita prilikom lansiranja, nestanak struje u velikom delu SAD 2003. godine ili povlačenje sa tržišta čitavih serija automobila. Greške su pronađene u softveru pejsmejkera, a jedna mašina za radiološku terapiju je zbog greške u softveru usmrtila više pacijenata.
– Isto onoliko vremena i novca koliko ulažu u programiranj ekompanije ulažu u otkrivanje neispravnosti softvera – kaže Kunčak. upravo tu mogu pomoći moji algoritmi i softverski alati.
Istraživačka grupa na univerzitetu razvija alate koji omogućavaju softveru da automatski otkrije greške, pre nego što dovedu do katastrofalnih posledica. Time softver sam locira uzrok i "alarmira" inženjeru da otkloni kvar. U ovome što danas radi koristilo mu je, kaže, znanje stečeno na MIT-u i novosadskom PMF-u.
Na prestižnom švajcarskom EPFL-u uslovi za usavršavanje i naučni rad su izuzetni. Cela Srpska nauka 365 dana u godini preživi sa 1.5 milijardi evra, a Univerzitet ima godišnji budžet veći od toga.
Prava šansa
– NaŠa sestrinska institucija je Federalni institut za tehnologiju u Cirihu, gde je doktorirao moj kolega sa studija u Novom Sadu Miloš Stojaković, dobitnik nagrade dr Zoran Đinđić – priča Viktor Kunčak. – A među 43 profesora EPFL-a je i Dejan Kostić, koji je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Mislim da naši naučnici, ne samo ovde, već na univerzitetima širom sveta, postižu zavidne rezultate. Kao i oni koji su ostali u Srbiji.
Za informatiku, oblast kojom se bavi, kaže da je veoma zahvalna, jer uspeh može da se postigne i uz mala ulaganja. Važno je samo, prema njegovom mišljenju, da i profesori i studenti pored obaveza na fakultetu imaju dovoljno vremena za naučni rad.
On veruje da i Srbija na evropskom naučnom tržištu ima svoju šansu.
– Za moje kolege koje rade u Srbiji važna je mogućnost uključivanja u evropske projekte, koju imamo poslednjih nekoliko godina. I nadam se da će to vremenom biti sve bolje i intenzivnije – zaključuje naš sagovornik.
STALNO USAVRŠAVANJE
TOKOM doktorskih studija na MIT-u, Viktor je objavio 20 naučnih radova i učestvovao na konferencijama širom sveta. Leto 2002. godine proveo je u istraživačkoj laboratoriji Majkrosofta. Usavršavao se i na Maks Plank institutu u Nemačkoj. Doktorirao je na novim algoritmima i softverskim alatima koji automatski otkrivaju grešku u kompjuterskim sistemima.
Izvor:Novosti
