Svet softvera
Univerzitet u kome ovaj Novosađanin radi vodeći je u Evropi u oblasti tehničkih nauka. Kunčak, jedan od naših najpriznatijih naučnika u svetu, studente uči "Analizu i verifikaciju softvera", kao i "Konstrukciju kompajlera". Zajedno sa postdiplomcima iz svoje istraživačke grupe razvija algoritme automatskog zaključivanja i analize softvera, kojima se izbegava pojava grešaka u sistemima.
– Računarski softver je sličan kulinarskom receptu. Sastoji se od niza koraka koje je potrebno slediti, ali, za razliku od recepta, koji ima jednu, računarski program ima na stotine hiljada stranica – pokušava Viktor Kunčak laičkim jezikom da nam objasni šta on to zapravo radi. – Kompanije kao što je Majkrosoft imaju na hiljade softverskih inženjera koji pišu softver godinama. Ukoliko kulinarski recept sadrži grešku, jelo može da zagori.
A kada se to desi softveru, objašnjava on, računar se blokira ili izda pogrešnu komandu. Posledice u velikim sistemima mogu da budu katastrofalne, kao što su bili eksplozija rakete "Arijane 5", pad "Kriosat" satelita prilikom lansiranja, nestanak struje u velikom delu SAD 2003. godine ili povlačenje sa tržišta čitavih serija automobila. Greške su pronađene u softveru pejsmejkera, a jedna mašina za radiološku terapiju je zbog greške u softveru usmrtila više pacijenata.
– Isto onoliko vremena i novca koliko ulažu u programiranj ekompanije ulažu u otkrivanje neispravnosti softvera – kaže Kunčak. upravo tu mogu pomoći moji algoritmi i softverski alati.
Istraživačka grupa na univerzitetu razvija alate koji omogućavaju softveru da automatski otkrije greške, pre nego što dovedu do katastrofalnih posledica. Time softver sam locira uzrok i "alarmira" inženjeru da otkloni kvar. U ovome što danas radi koristilo mu je, kaže, znanje stečeno na MIT-u i novosadskom PMF-u.
Na prestižnom švajcarskom EPFL-u uslovi za usavršavanje i naučni rad su izuzetni. Cela Srpska nauka 365 dana u godini preživi sa 1.5 milijardi evra, a Univerzitet ima godišnji budžet veći od toga.
Prava šansa
– NaŠa sestrinska institucija je Federalni institut za tehnologiju u Cirihu, gde je doktorirao moj kolega sa studija u Novom Sadu Miloš Stojaković, dobitnik nagrade dr Zoran Đinđić – priča Viktor Kunčak. – A među 43 profesora EPFL-a je i Dejan Kostić, koji je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu. Mislim da naši naučnici, ne samo ovde, već na univerzitetima širom sveta, postižu zavidne rezultate. Kao i oni koji su ostali u Srbiji.
Za informatiku, oblast kojom se bavi, kaže da je veoma zahvalna, jer uspeh može da se postigne i uz mala ulaganja. Važno je samo, prema njegovom mišljenju, da i profesori i studenti pored obaveza na fakultetu imaju dovoljno vremena za naučni rad.
On veruje da i Srbija na evropskom naučnom tržištu ima svoju šansu.
– Za moje kolege koje rade u Srbiji važna je mogućnost uključivanja u evropske projekte, koju imamo poslednjih nekoliko godina. I nadam se da će to vremenom biti sve bolje i intenzivnije – zaključuje naš sagovornik.
STALNO USAVRŠAVANJE
TOKOM doktorskih studija na MIT-u, Viktor je objavio 20 naučnih radova i učestvovao na konferencijama širom sveta. Leto 2002. godine proveo je u istraživačkoj laboratoriji Majkrosofta. Usavršavao se i na Maks Plank institutu u Nemačkoj. Doktorirao je na novim algoritmima i softverskim alatima koji automatski otkrivaju grešku u kompjuterskim sistemima.
Izvor:Novosti