U skladu sa vremenom i razvojem nove tehnologije pojavili su se i novi načini varanja studenata na ispitima. Došaptavanje, prepisivanje i „puškice“, kao staromodni načini varanja, sve više se u poslednje vreme zamenjuju novim tehnikama kao što su upotreba bubica i mikrokamera.
. Ova sredstva, lako dostupna i ne tako skupa, omogućuju da se položi ispit na donekle jednostavan način, a da se pri tom knjiga i ne otvori.
– Nisam mogla da položim jedan ispit iz nekoliko pokušaja, zbog kojeg sam i obnovila godinu. Preko kolege sa fakulteta sam došla do broja za iznajmljivanje bubica i na kraju sam pomoću nje i položila taj predmet. Drugarice su mi iz druge prostorije diktirale odgovore, ali je zvuk bio prilično loš i moram priznati da mi uopšte nije bilo svejedno – kaže za Danas studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
IZNAJMLJIVANJE NA DAN
– Bežične bubice! Iznajmljujem i prodajem. Najnoviji model! Nevidljiva, boje kože, velika osetljivost mikrofona, vadi se pincetom. Cena iznajmljivanja 25 evra. Ovako izgleda jedan od mnogobrojnih oglasa koji se mogu pronaći na internetu. Dovoljno je da se na pretraživaču ukuca reč„bubice“ i kao rezultati pretrage pojaviće se veliki broj oglasa, foruma, pa i specijalizovanih sajtova. Oglasi su takože izlepljeni po banderama i zgradama u neposrednoj blizini pojedinih fakulteta.
Bubica je bežični aparat, dimenzija od dva do četiri milimetra, koji se stavlja u ušni kanal. U poslednje vreme pojavile su se i u boji kože, tako da su gotovo nevidljive, a zbog svojih malih dimenzija stavljaju se i vade pomoću pincete. Signal prima putem handsfree uređaja, koji se nalazi oko vrata ili ramena, a spojen je najčešće na mobilni telefon. Dakle, telefon u džepu, kablovi i mikrofon ispod majice i bubica u uvu. Mežutim, postoje i takozvani „setovi za prepisivanje“. Oni uz bubicu, telefon i mikrofon podrazumevaju i kameru, koja može biti u rukavu ili čak i u olovci. Kamera šalje snimak na uređaj sličan laptopu, a potom „šaptači“ pričaju odgovore putem bubice. Domet kamere je od 50 do 300 metara, u zavisnosti od prepreka.
Kako saznajemo pozivajući oglase, bubica se može iznajmiti na dan po ceni od 20 do 30 evra, a može se i kupiti za iznos do 130 evra. Ipak, setovi su znatno skuplji, tako da se iznajmljuju za oko 50, a prodaju po ceni i do 500 evra. S obzirom na to da nemaju svi mobilni telefoni ulaze za ovakve naprave, mnogi „u kompletu“ nude i telefon koji odgovara. Kada smo se, međutim, predstavili jednom od oglašivača, nije želeo da priča, jer, kako kaže, nije im u interesu da se govori o tome u javnosti. Dovitljivi studenti uspevaju i jeftinije da prođu. Naime, dve studentkinje Učiteljskog fakulteta, kako su nam rekle, zajedno su iznajmile bubicu i podelile troškove. Ispit je bio usmen, tako da je prvo polagala jedna, a druga joj diktirala, da bi potom zamenile uloge.
(NE)USPEŠNA BORBA FAKULTETA
Bubice i kamere uglavnom se koriste i više uspeha imaju na ispitima koji se pismeno polažu. Takože, upotreba ovih sredstava češća je pojava na fakultetima društvenih nauka, dok je njihova primena u prirodnim naukama skoro bezuspešna. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kako kaže dekan Marko Backović, imali su dosta problema sa varanjem na ispitima, ali su i otkrili veliki broj slučajeva.
– U poslednje vreme susrećemo se i sa veoma profesionalno odrađenim slučajevima, za koje su i ometači koje imamo postali nedovoljni. Takve slučajeve smo nekoliko puta prijavljivali i policiji. Sankcije za one koje uhvatimo na delu su do godinu dana zabrane polaganja ispita. Borimo se protiv ovog načina varanja na ispitima koliko god možemo, tako da smo sada povećali i broj asistenata koji dežuraju na ispitima – objašnjava za naš list Backović.
Profesor Čedomir Čupić, koji predaje na dva fakulteta, kaže da dosad na Fakultetu političkih nauka nije imao iskustva sa studentima koji su koristili bubice, dok je na Ekonomskom fakultetu to češća pojava i da takve slučajeve otkrivaju uglavnom asistenti na testovima.
– Desilo mi se da je u jednoj grupi od 160 studenata, njih čak 120 uradilo test za desetku. Međutim, pozvao sam ih onda sve pojedinačno i dao im posebno testove i pokazalo se da su verovatno koristili neko od takvih sredstava. Na usmenim ispitima se, s druge strane, teško može koristiti takva tehnologija, jer ja bar uvek imam određena potpitanja kojima proverim da li su oni to zaista naučili – ističe profesor Čupić.
RAZVOJ TEHNOLOGIJE KAO PROBLEM
Mnogi fakulteti poseduju i uređaje za ometanje upotrebe mobilnih telefona. Rečje o malim spravama sa antenom, koje pište u slučaju da se u prostoriji nalazi uključen telefon. Ipak, tehnologija sve više napreduje, tako da su ove sprave ponekad i nefunkcionalne. U oglasima čak nude i bubice koje detektori ne mogu da primete, a kažu da su „otporni“ na ometače i setovi sa kamerom.
Pre skoro dve godine, asistent na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu Miloš Slankamenac sa grupom saradnika je izumeo MD-150, detektor za otkrivanje i lociranje nedozvoljenih bežičnih komunikacija. Slankamenac navodi da je ovaj uređaj znatno napredniji u odnosu na one kakve fakulteti uglavnom poseduju. MD-150 detektuje aktivnosti mobilnog telefona i većine digitalnih bežičnih komunikacija na udaljenosti od 60 metara. Cena ovog aparata je oko 180 evra, a dosad je prodato oko 200 komada fakultetima u Srbiji, kao i nekoliko u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
– Za kupovinu detektora uglavnom su zainteresovani pojedinci, odnosno profesori, dok uprave fakulteta mnogo ređe se odlučuju na ovakav korak. Zasad najviše detektora ima na Fakultetu tehničkih nauka, Pravnom i Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a u Beogradu ih imaju Megatrend, Geografski, Fakultet bezbednosti, Šumarski, i drugi. Nažalost, nemamo podršku Ministarstva prosvete, a MD-150 nije savršen uređaj, većmora da se unapređuje, za šta su potrebna materijalna sredstva – rekao nam je Slankamenac.
Kazna privremeno udaljavanje sa Univerziteta
Korišćenje nedozvoljenih sredstava na ispitu, prema Pravilniku o disciplinskoj odgovornosti studenata Univerziteta u Beogradu, spada u teže disciplinske povrede
Sankcija koja sledi učiniocu ovakve povrede najčešće je privremeno udaljavanje sa Univerziteta, koje ne može biti kraće od 15, niti duže od 30 nastavnih nedelja
Član Disciplinske komisije Beogradskog univerziteta profesor Milorad Milovančevićrekao nam je da su dosad imali veliki broj takvih slučajeva, a da mnogi još nisu privedeni kraju
Izvor:Danas
