Srbija će naredne godine biti domaćin najvećeg studentskog takmičenja Univerzijade, a još je neizvesno kada će nastava fizičkog vaspitanja biti vraćena na fakultete. Poslednjih godina u akademskoj zajednici je često isticano da bi ovaj problem trebalo što pre rešiti, za šta su se zalagali i pojedini ministri, ali se od ideje nije mnogo odmaklo. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja pokrenuće inicijativu da nastava fizičkog vaspitanja ponovo bude obavezna za sve akademce, najavljuje dekan ove visokoškolske ustanove prof. dr Dušan Mitić. On izražava uverenje da bi ta inicijativa trebalo da se nađe na dnevnom redu Senata Univerziteta u Beogradu u drugom semestru i napominje da odluku o uvođenju nastave fizičkog vaspitanja mora da donese Ministarstvo prosvete. On podseća da je nastava fizičkog vaspitanja funkcionisala na fakultetima do 1998, kada je ukinuta takozvanim Šešeljevim Zakonom o univerzitetu.
– Ideja je bila da niko ne može da izađe sa Beogradskog univerziteta, a da ne zna da pliva. Za sve studente prve godine bio je obavezan test plivanja, a akademci koji ga savladaju mogli su da biraju određenu sportsku aktivnost. U ponudi su bili različiti fitnes programi, sportske igre, klizanje, a vremenom su se razvijali i programi kojima su obeležavani početak i kraj školske godine. U oktobru je za brucoše bila organizovana pešačka tura do Avale, a na kraju drugog semestra sportsko-rekreativni dan na Adi Ciganliji. Jedna od programskih aktivnosti je bio i kros, na kome su studenti pokazivali svoju spremnost i sposobnost – podseća profesor Mitić.
Nastava fizičkog (dva časa nedeljno) se održavala u sportskim centrima. Svako prisustvo času je verifikovano potpisom i pečatom u indeksu, a bez dovoljnog broja aktivnosti studenti nisu mogli da overe semestar. Akademci koji su iz nekog razloga odsustvovali sa nastave, imali su priliku da vikendom nadoknade časove, pri čemu se vodilo računa da broj aktivnosti ne bude preveliki, odnosno da se ne naruši kontinuitet redovnog vežbanja.
– Poslednjih deset godina nema redovne nastave fizičkog vaspitanja na fakultetima. Pojedine visokoškolske ustanove podržavaju sportska takmičenja između fakulteta, ali ni to nije rešeno na sistemski način. Poseban problem je što na Univerzitetu ima samo nekoliko sportskih sala. Fakulteti od Ministarstva prosvete ne dobijaju dovoljno novca ni za materijalne troškove, tako da je nerealno očekivati da će plaćati zakup sportskih objekata za izvođenje nastave. To bi trebalo da bude plaćeno iz budžeta – kaže Mitić.
Na pitanje zašto se Univerzitet dosad nije bavio ovim pitanjem i zašto odredba o obaveznoj nastavi fizičkog nije predviđena zakonom iz 2005, naš sagovornik odgovara da u akademskoj zajednici „nije bilo dovoljno saglasnosti i razumevanja, jer su se fakulteti više bavili sopstvenim funkcionisanjem“. Mitićkaže da Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ne može sam da reši ovaj problem, niti samo Beogradski univerzitet, većda je potrebna saglasnost i drugih državnih univerziteta, kao i mišljenje Konferencije univerziteta Srbije.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačevićkaže za Danas da na univerzitetu postoji saglasnost o vraćanju sporta na fakultete, ali da je najveći problem novac. On ističe da neki fakulteti, poput FON-a i ETF-a plaćaju svojim studentima bazen i salu, dok neki nemaju ni za materijalne troškove.
– Pokušaćemo da iskoristimo Univerzijadu za vraćanje sporta na fakultete. Zadužili smo Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja da osmisli kako da realizujemo tu ideju. Bili bismo zadovoljni ako bi bila organizovana i rekreativna nastava. Nadam se da ćemo posle Univerzijade dobiti jednu sportsku halu u blizini Studentskog grada – ističe Kovačević.
Državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Slaviša Zlatanovićkaže za Danas da je univerzitetski sport uključen u Strategiju razvoja sporta u periodu od 2009. do 2013, ali da uvođenje redovne ili rekreativne nastave fizičkog vaspitanja za studente nije u nadležnosti tog ministarstva, većje to pitanje za ministra prosvete.
Izostali evropski standardi
Profesor Dušan Mitićnapominje da su domaće visokoškolske ustanove iz evropskog zakonodavstva preuzele standarde u vezi sa prostorom, brojem i kvalifikacijama nastavnika, ali ne i standard koji se odnosi na nastavu fizičkog vaspitanja. Mitić dodaje da se na evropskim i svetskim univerzitetima i te kako vodi računa o redovnom vežbanju studenata i da postoje ozbiljni univerzitetski centri u kojima su sportske aktivnosti dostupne akademcima tokom celog dana. Kako kaže, svest o značaju redovnog vežbanja trebalo bi razvijati od predškolskog uzrasta, jer savremeni način života i nedovoljna fizička aktivnost posebno ugrožavaju mlade.
– Nećemo moći da se izborimo sa osmočasovnim radnim vremenom ukoliko nema korektivnog faktora koji se zove redovno vežbanje. Ono treba da amortizuje stres i nedovoljnu fizičku aktivnost na poslu – upozorava Mitić.
Izvor: Danas
