Iako roditelji studenata grcaju plaćajući rate za školovanje svoje dece, oni nakon završetka studija nisu dovoljno kvalifikovani. Prva prepreka na koju nailaze tek diplomirani stručnjaci pri zapošljavanju, čak i oni sa najboljim ocenama, jeste nedostatak iskustva u poslu za koji su se školovali.
Ipak, poslednjih godina, otkako je bolonjski proces uzeo maha, čini se da vreme „večitih studenata“ i onih koji posle fakulteta odlaze u inostranstvo neminovno prolazi. Po rečima Dragana Vukićevića, direktora međunarodne asocijacije za razmenu studenata IAESTE, mlade generacije su željne usavršavanja.
– Više od 350 studenata tehničkih fakulteta svake godine ode na praksu u inostranstvo, a oko 150 stranih studenata dođe u Srbiju. Rade u svojoj struci, dobijaju honorar od firme za koju rade i naravno, stiču veliko iskustvo, što im mnogo znači u budućoj karijeri – objašnjava za Danas Vukićević.
Preko IAESTE, studenti imaju priliku da žive i rade na prestižnim univerzitetima i firmama u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji, Rusiji, Japanu i Americi. Pored ovih zemalja naši studenti odlaze na usavršavanje i u Argentinu, Meksiko, Kanadu, Bocvanu, Tunis, Egipat, Tursku, Finsku, Portugaliju, na Tajland, u Kini, Oman…
Iskustvo ove organizacije pokazuje da se akademci koji tokom studija odlaze na praksu sve ređe odlučuju da po sticanju fakultetske diplome napuste Srbiju, pošto imaju bolju predstavu o svojim mogućnostima u našoj zemlji i van njenih granica. Po rečima direktora IAESTE, iskustva onih koji su se vratili veoma su pozitivna. Oni su imali priliku da putuju, da nauče jezik, ostvarili su poslovne kontakte i obogatili svoje ideje.
– Rad u drugoj zemlji je koristan u svakom pogledu. Ne mogu da kažem da sam prezadovoljan poslom, jer se firma u kojoj radim ne bavi sferom arhitekture koja me zanima. Sve ostalo je pozitivno. Primanja su mnogo veća nego u Srbiji, ponude raznovrsnije i lakše se živi – kaže Alen Spahić, student prve godine master studija na Arhitektonskom fakultetu, koji je na šestomesečnoj praksi u Severnoj Irskoj.
Ministarstvo omladine i sporta poslednje tri godine obezbeđuje stipendije za stručno usavršavanje najboljih studenata, a iznos zavisi od regiona u kom se praksa obavlja. Po Alenovim rečima, to nije ni približno dovoljno da pokrije sve troškove puta, pa je finansijski teret koji porodica mora da istrpi veoma veliki.
– Samo radna viza za Veliku Britaniju, u trajanju od sedam meseci, košta 22.000 dinara. Stipendija koju studentima daje Ministarstvo uspeva da pokrije cenu avionske karte i ostale troškove – dodaje naš sagovornik.
U organizaciji IAESTE objašnjavaju da je ovo mnogo bolji i bezbedniji način da se proputuje svet i stekne radno iskustvo nego razni work and travel aranžmani. Studenti od starta znaju kakav ih posao čeka, kolika će im biti plata, imaju obezbeđen smeštaj, tako da odlaze na sigurno. Istraživanje ove organizacije pokazuje da više od 80 posto akademaca koji konkurišu za praksu u inostranstvu nikada nije izašlo iz zemlje, što može da bude i velika prepreka za snalaženje kada se nađu sami u stranoj zemlji.
Konkurs otvoren do 19. decembra
IAESTE i ove godine raspisuje konkurs za studente završnih godina tehničkih fakulteta, šumarstva, poljoprivrede i fakulteta prirodnih nauka (Biološki, Hemijski, Fizička hemija, Fizički, Matematički) za stručnu praksu tokom letnjih meseci iduće godine, u trajanju od najmanje šest nedelja.
Pravo da konkurišu imaju redovni studenti koji tokom školovanja nisu gubili godinu, koji nisu stariji od 28 godina, zatim čiji je prosek ocena veći od 7,5 i koji govore engleski, francuski, nemački, italijanski ili španski. Kandidati treba da popune onlajn prijavu na veb sajtu www.iaeste.org.yu/konkurs), a zatim da predaju uverenje o položenim ispitima i da podnesu indeks na uvid u prostorijama IAESTE-a svakog radnog dana od 11 do 15 časova. Konkurs traje do 19. decembra.
Danas
