Na koliko fakulteta rade neki univerzitetski profesori niko ne zna, pa ni njihovi matični fakulteti koji moraju da daju saglasnost za dopunski rad. Da nastavu drže na pet-šest fakulteta, postala je uobičajena praksa. Zbog toga ne čudi što su im kabineti stalno zaključani, što nema konsultacija i ozbiljnijeg rada sa studentima, piše list.
Neretko se dešava da profesori uzimaju semestralna odsustva, tako da se sa studentima prvi put „upoznaju“ na ispitima.
“Danas imamo situaciju da jedan nastavnik predaje od Segedina do Crne Gore. Zanemaruje se činjenica da nije obaveza profesora samo da ispredaje i nestane s fakulteta. Tu su konsultacije, rad sa studentima", kaže Smilja Lalić, generalna sekretarka Univerziteta u Novom Sadu.
"Evidencija o radu profesora ne postoji, a veoma često se dešava da i dekani ne znaju gde im sve profesori rade. Zakon o radu i Zakon o visokom obrazovanju obavezuje profesora da mora da dobije saglasnost nastavno-naučnog veća matičnog fakulteta za rad na nekom drugom fakultetu”, rekla je Lalićeva.
Osim zbog rada na više fakulteta, kvalitet nastave na fakultetima je slab i zbog velikog broja predmeta koje pojedini profesori predaju. Tako se dešava da jedan profesor predaje sedam-osam predmeta.
“Nemoguće je ozbiljno raditi na tolikom broju predmeta. Po akreditacionim kriterijumima, dozvoljeni maksimum je 12 časova nastave nedeljno, a prosek je šest časova nedeljno. Nema ni govora da neko predaje više od šest predmeta. To je apsolutni maksimum“, kaže dekan Elektrotehničkog fakulteta Miodrag Popović.
Izvor:B92
