Ne sećam se da je u okolini fakulteta bilo ovoliko oglasa za stanove. Stanodavci čak dolaze kod Pravnog i Ekonomskog fakulteta i vuku studente za rukav, nudeći svoje stanove i sobe. Pri tom, cene koje traže nisu više u odnosu na prošlu godinu, čak je moguće dogovoriti nižu cifru – kaže Bojan, student niškog Pravnog fakulteta koji dolazi iz Vranja.
Uprkos talasu poskupljenja energenata, telefona i komunalija, studenti Univerziteta u Nišu zasad ne moraju da plaćaju visoke stanarine u privatnom smeštaju. Razlog za „nelogični“ stambeni cenovnik je velika ponuda praznih stanova i soba, posebno u privatnim kućama. Problem je, međutim, što se studentima ne nudi dovoljno najjeftinijih soba, koje su, po pravilu, u studentskim domovima.
– Stanodavci najčešće nude sobe i stanove u privatnim kućama, kako u centru, tako i na periferiji. Nude svašta, ponekad su to sobice bez grejanja, telefona i najosnovnijih uslova za život. Za sobe u suterenu, često jako vlažne, traže po 50 evra. Neke kolege moraju da pristanu na to, jer njihove porodice ne mogu da izdvoje više novca. Kolega i ja nekako uspevamo da platimo 180 evra za dvosoban stan na Bulevaru Nemanjića, plus troškove za njega, koji su najmanje 120 evra. Ali, sami smo i ne moramo da trpimo gazde. Ipak, ne spadamo u one sa najboljim uslovima. Mnogim našim kolegama iz Leskovca, Vranja i Kruševca su roditelji kupili stanove – kaže Bojan sa Pravnog fakulteta.
Prema rečima studenata, za garsonjeru u neposrednoj blizini fakulteta stanodavci mesečno traže 150 evra. U perifernom gradskom naselju Durlan garsonjera se može naći za 70 do 80 evra. Jednosoban stan u blizini fakulteta plaća se od 120 do 150 evra, dok na periferiji košta od 70 do 100 evra. Dvosoban stan u neposrednoj blizini fakulteta je oko 200, a na periferiji od 150 do 180 evra. Trosoban stan kod fakulteta može se iznajmiti za 250 do 300 evra, dok na periferiji košta od 200 do 250 evra.
– Jednosoban stan na Bulevaru Nemanjića, u blizini Trošarine, godinama unazad smo iznajmljivali za 120 evra. U septembru smo dali oglas, ali niko nije hteo da plati tu cenu. Uplašili smo se da nećemo moći da ga izdamo. Snizili smo cenu na 100 evra i javio nam se jedan student. Cene su pale jer se nudi dosta stanova, mnogo novih zgrada se gradi i nadgrađuje. Veliki broj ljudi izdaje sobe po stanovima kako bi popravili istanjeni kućni budžet – kaže Nišlijka Suzana Petrović.
Iako su cene iznajmljivanja stanova niže nego u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, mnogi akademci smatraju da to nije razlog za „preveliku radost“. Podsećaju da je siromaštvo na jugu Srbije mnogo veće nego u drugim delovima zemlje. Kažu da se u drugim univerzitetskim centrima u Srbiji mnogo lakše dolazi do studentskih domova.
– Biću presrećna ako dobijem mesto u studentskom domu, jer će me krevet mesečno koštati samo 1.100 dinara. Konkurisala sam, ali nisam sigurna da ću uspeti, jer je velika navala. A ako i „upadnem“, u dom ću moći da se uselim tek u decembru. Zato sam odlučila da nađem stan u blizini Medicinskog fakulteta, pošto mi se ne isplati da stanujem daleko, pa da plaćam autobus ili taksi – kaže brucoškinja Vanja iz Kruševca, koja sobu na Bulevaru Nemanjića plaća 80 evra.
Na Niškom univerzitetu studira oko 25.000 studenata, a u tri studentska doma, sa četiri paviljona, ima samo 916 kreveta. Najavljena je izgradnja još jednog doma sa 450 mesta, koji će samo delimično ublažiti ovaj problem, jer se procenjuje da je Univerzitetu potrebno oko 3.000 domskih kreveta. Ne postoje precizni podaci o broju akademaca koji dolaze u Niš iz drugih gradova, ali procene govore da oni čine trećinu, pa čak i polovinu ukupnog broja.
Izvor:danas
