Kao po pravilu, početak jeseni rezervisan je za studentske proteste. Da li zbog visokih školarina, uslovnog upisa godine, dodatnog ispitnog roka, akademci sa početkom školske godine već uobičajno izlaze na ulice.
Ove godine razlog njihovog protesta je naplata zaostalih ispita iz prethodne godine, pišu "Večernje novosti". Iako studenti tvrde da nisu o tome obavešteni, zakonom je predviđeno da oni koji ne ispune uslov moraju da plate odgovarajuću nadoknadu za prenete ispite, koja je različita od fakulteta do fakulteta. Ove troškove moraju da plate i budžetski i samofinansirajući studenti.
Prema predlogu KONUS, koji bi trebalo da usvoji i Skupština Srbije, da bi upisali narednu godinu studija studenti moraju da osvoje 42 ESP boda.
Razlog za ove troškove, kako objašnjavaju na fakultetima, jeste što studenti ponovo slušaju taj predmet, idu na vežbe, koriste laboratorije, što traži dodatne troškove fakulteta.
"Svaki fakultet će odrediti koliko će studenti plaćati po prenetom ispitu. Cena će se određivati procentualno, u zavisnosti od školarine i broja ispita na godini studija. Ukoliko je školarina 60.000 dinara, a na godini ima šest ispita, student koji je preneo dva ispitatrebalo bi da plati 10.000 dinara po predmetu", objašnjava prof. dr Sima Avramović, predsednik Statutarne komisije BU.
Prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu prof. dr Milorad Milovančević kaže da su studenti ove visokoškolske ustanove upoznati s tim da će od ove školske godine početi naplata, pa zbog toga i nema protesta.
U zavisnosti od toga koji put student sluša neki predmet, cena boda se kreće od 1.200 do 2.000 dinara.
"Od države za jednog budžetskog studenta dobijamo godišnje oko 140.000 dinara. Ako student ne dolazi na predavanja, ne ide na vežbe, ne ispunjava druge obaveze, a neko je to za njega platio, logično je da i on mora da ima neke troškove. Kod nas oko 32 odsto studenata uopšte ne dolazi na fakultet", kaže Milovančević.
Kako objašnjava Milovančević, ako student po četvrti put nije ispunio predispitne obaveze iz nekog predmeta koji, recimo, nosi šest bodova, on će morati da plati 2.000 dinara po bodu, odnosno 12.000 dinara.
Pošto se taj predmet sluša 15 nedelja sa pet sati nastave i laboratorijskih vežbi, to iznosi 10 evra nedeljno. Svoje obaveze studenti mogu izmiriti u deset rata.
Na Rudarsko-geološkom fakultetu studenti plaćaju 1.000 dinara po bodu, dok na Fakultetu sporta i fizičke kulture to iznosi 1.800 dinara po bodu.
Hemijski fakultet naplaćuje nadoknadu samo studentima koji nisu odradili laboratorijske vežbe.
"Ako su ispunili sve predispitne obaveze, neće ništa platiti, pošto fakultet ništa ne košta ponovno polaganje ispita i pohađanje predavanja. Ali, moraće da plate ukoliko nisu odradili laboratorijske vežbe, jer to iziskuje dodatne troškove za materijal. Računica je jednostavna, kod nas je školarina 65.000 dinara, ako na godini ima 10 predmeta, to znači da jedan ispit košta 6.500 dinara", kaže prof. dr Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta
Inače, najbolja prolaznost je na Arhitektonskom fakultetu, gde je 83,52 odsto studenata položilo sve ispite. Ovaj rezultat je iznad evropskog proseka koji iznosi oko 80 odsto. Na medicini je 68,7 odsto akademaca očistilo godinu, na Farmaceutskom fakultetu – 61,75, Matematičkom fakultetu – 51,16, ETF – 34,40, Fakultetu fizičke hemije – 31,58. Ostali fakulteti imaju prolaznost ispod 30 odsto.
MONDO
