„Megatrendu" godišnje ne ostane više od 12 do 15 miliona evra, jer neprestano ulažemo u osavremenjivanje prostora i nastave. U protekle četiri godine investirali smo 21 milion evra u nove zgrade Univerziteta Nedavno je „Megatrend" univerzitet dobio sertifikat Američke asocijacije za kvalitet univerzitetskog obrazovanja, a sada iščekuju akreditaciju visokoškolskih ustanova u Srbiji. Rektor „Megatrenda" profesor dr Mića Jovanović za Biznis kaže da se nada da će pored četiri visokostrukovne škole i svih 12 fakulteta ovog univerziteta, dobiti potrebnu dozvolu za rad.
– Prijavili smo se za dva termina za akreditaciju svih šesnaest visokoškolskih ustanova „Megatrenda". Četiri visokostrukovne škole su već akreditovane, a nadamo se da će isto biti i sa dvanaest fakulteta našeg univerziteta. Prošle godine imali smo problem u vezi sa akreditacijom i to isključivo zbog neregularnog rada Akreditacione komisije, koja je u prvom krugu oduzela dozvolu za rad naše dve visokostručne škole. Srećom, reagovao je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji je ovim školama vratio dozvolu. Smatram da je prošle godine Komisija imala nepravilnosti u radu, od toga da su donosili paušalne procene o mnogim školama, pa do toga da su davali negativne ocene, a da recezenti nisu ni bili u tim školama kako bi utvrdili stanje i način rada koji se u njima primenjuje. Najveću odgovornost snosi predsednik Komisije profesor Slobodan Arsenijević, koji sudeći po izjavama koje je ovih dana davao, i dalje ne zna čemu služi akreditacija.
Kako komentarišete sve veći broj fakulteta u Srbiji?
– Mislim da je to vreme prošlo i da su fakulteti koji se danas osnivaju mahom u mikroekonomskom području i da su zakasnili, jer je tržište pretrpano ovim institucijama. Zato je „Megatrend" još 2000. godine krenuo u diversifikaciju tog područja otvaranjem Fakulteta za biofarming, Fakulteta za državnu upravu i administraciju, Fakulteta za kulturu i medije i Fakulteta za umetnost i dizajn.
Ne samo da se pojavljuju novi fakulteti u području menadžmenta, već su tu i razne engleske i američke visokoškolske institucije, koje bez ikakve dozvole nude obrazovanje mladima u Srbiji, pored već velikog broja domaćih fakulteta. Nedavno sam ministru prosvete u razgovoru skrenuo pažnju na aktuelno stanje na tržištu obrazovanja i on je prihvatio da neko od njegovih državnih sekretara ubuduće prati rad stranih institucija koje rade po vilama na Dedinju i Senjaku i utvrdi da li uopšte mogu da posluju u Srbiji. Očekujem brzu reakciju, kako bi sa tržišta bile uklonjene škole poput English School of Business ili The University of Sheffield. I sve strane obrazovne ustanove u Srbiji moraju da prođu proces akreditacije.
Šta država može da uradi kako bi odvojila one koji se zaista bave obrazovanjem mladih ljudi od onih koji samo uzimaju novac studentima?
– Država mora pre svega kroz proces akreditacije da stane na put onim visokoškolskim ustanovama koje bi samo da uzmu novac studentima. Ako neke od njih i prođu, onda postoji viši organ, Nacionalni savet za visoko obrazovanje u koji imam ogromno poverenje, jer tu sede čestiti i nepotkupljivi ljudi. Oni treba da budu krajnja državna instanca i da eliminišu sve one koji otvaraju škole samo radi lične zarade.
Koliko je visoko obrazovanje isplativ biznis?
– Iskren da budem, visoko obrazovanje je jako dobar biznis. Mada zarada nije baš toliko velika koliko to neki zamišljaju. Ljudi su skloni da broj studenata pomnože sa cenom školarine i računaju da je to sve zarada. Tako bi u slučaju „Megatrenda" to bilo 25.000 studenata puta 1.180 evra za jednu godinu školovanja, i eto sume od 25 miliona evra godišnje. Međutim, „Megatrend" je u poslednje četiri godine izgradio dve skupe zgrade koje su namenski građene za potrebe Univerziteta. Samo ta investicija koštala je 21 milion evra i tu su tri velika amfiteatra, kao i brojne slušaonice. Oni koji prave „fantomske" fakultete su oni koji zarađuju. Oni koji ulažu, imaju skroman biznis koji ne stvara bogataše. „Megatrendu" godišnje ostane 12 do 15 miliona evra, ali pored ulaganja u prostor, neophodno je voditi računa i o zaposlenima, kojih kod nas ima više od 600.
Kolike su cene studija na „Megatrendu"?
– Cena osnovnih studija je 1.800 evra godišnje, master je 2.500 evra, a toliko iznosi i kompletna magistratura, kao i doktorat.
Koji vaši studenti su se istakli po završetku studija?
– Zvezdana Mitić je na čelu firme koja se bavi proizvodnjom kompjuterskih softvera na Malti. Suzana Kašić radi na američkom univerzitetu u Najrobiju, u Keniji, a Slavica Nešić predaje ekonomiju u jednoj srednjoj školi u Kanadi. Sve tri rade bez nostrifikovanih diploma i ponos su „Megatrend" univerziteta. Mislim da je to još jedan dokaz o visokom nivou kvaliteta studija na „Megatrendu".
Lična karta
Profesor dr Mića Jovanović rođen je 1953. godine u Knjaževcu. Gimnaziju je završio u Boru, a Fakultet političkih nauka u Beogradu 1976. godine. Na istom fakultetu magistrirao je 1979. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Londonu 1983. godine, a drugu doktorsku disertaciju odbranio je na Univerzitetu u Mariboru, 1991. godine.
Univerzitetsku karijeru otpočeo je odmah po diplomiranju, 1976. godine, a zvanje redovnog profesora univerziteta dobio je 1996. godine. U periodu od 1976 do 1991. godine, sa prekidima zbog boravka u Engleskoj, radio je na Beogradskom univerzitetu, a od 1991. godine – u Poslovnoj školi „Megatrend". Od 1997. do 1999. bio je dekan Fakulteta za menadžment u Zaječaru, 1999. postao je rektor „Megatrend" univerziteta u Beogradu. Predavač je po pozivu na univerzitetima u Seulu, Grenoblu, Tokiju, Berlinu, Bredfordu, Londonu i dr.
Izvor: Biznis novine
