"Svako ko je diplomirao treba da ima posao, i da za to bude dobro plaćen, a ljudima mora biti omogućeno da se usavršavaju kroz rad, jer se svaka struka i tehnologija rada vremenom menjaju", rekao je Branko Kovačević u intervjuu Tanjugu. Zato se, prema njegovim rečima, moraju uvesti novi koncepti, poput učenja kroz ceo život, kao što su to nekada morali da čine zaposleni na univerzitetima. Uz to, "moramo da stvorimo novi sistem vrednosti koji danas ne postoji, jer je omladina, živeći deceniju u izolovanoj i zatvorenoj Srbiji, stekla izopačenu sliku o svemu", dodao je on.
Prema oceni Kovačevića, deca nisu naučila da rade i misle, jer smo, praktično, 10 godina bili u štrajku, bez regularne nastave.
To je 10 generacija, i sada, kada su ta deca došla na studije, plaćamo cenu devedesetih godina prošlog veka, ukazao je on.
"Školski programi su neprilagođeni, roditelji uče ceo dan sa svojom decom ili im plaćaju silne dopunske časove. Slaba je, međutim, vajda od toga, jer je to neko formalno stečeno znanje, deca nešto uče napamet, ali ništa ne razumeju", rekao je Kovačević.
Umesto toga, smatra rektor, moraju se promeniti planovi i programi, a deca moraju da nauče da rade i misle.
Svemu tome doprineo je i veliki "odliv" kadrova iz škola i sa fakulteta.
Kovačević je upozorio da uskoro možemo ostati bez učitelja, "profesije koja se nekada izuzetno cenila u nas", jer neće hteti da rade za platu od oko 15.000 dinara, od koje ne može da žive.
On je, kao pozitivan primer, naveo Japan, gde je učitelj poštovan i ima platu istu kao i tamošnji lekar ili inženjer.
Podsetivši da smo "nekada imali savršen kadar u srednjim školama, koji je iz gimnazije odlazio da predaje na univerzitetu i obratno", Kovačević je ukazao da se taj sistem raspao, zbog čega je neophodna reforma celokupnog obrazovanja.
"Ne može da se sprovede reforma visokog obrazovanja bez promena u osnovnom i srednjem obrazovanju, odnosno ona je potrebna od vaspitača u jaslicama do fakulteta", istakao je Kovačević.
On je ukazao da Srbija nema strategiju, niti projekciju o tome koji kadrovi i koliko njih je potrebno privredi.
"To se, prosto rečeno, prepisuje iz prethodnih godina, još iz one stare Jugoslavije, kada je utvrđeno koliko godišnje treba da bude inženjera, lekara, pravnika…"
Reč je, međutim, o sistemu koji stalno treba da se menja, jer su se, kako je podsetio Kovačević, u međuvremenu pojavile nove oblasti koje su sada deficitarne.
Prema njegovim rečima, mora da postoji povratna sprega između onih koji zapošljavaju i univerziteta.
Zato su na nivou Beogradskog univeziteta oformljeni tzv. Centar za karijeru i Centar za hendikepirane, kroz koji se nastoji da se napravi neka vrsta berze ponude i potražnje, odnosno sajam zapošljavanja koji će trajati cele godine.
Takav centar formiran je na Niškom univerzitetu, a uskoro će biti otvoren i u Novom Sadu, jer je, kako je istakao Kovačević, važno da se Srbija regionalno razvija.
Pored toga što će Srbija morati da ulaže i menja neke ustaljene i loše navike iz prethodnog perioda, i međunarodna zajednica će investirati znatna sredstva u naš obrazovni sistem, najavio je on.
"Strategija Evropske unije jeste da ulaže u mlade ljude i da ih pripremi za život, jer će oni, za 10 godina, živeti i raditi u toj uniji", ukazao je rektor.
O izmenama Zakona o visokom obrazovanju
Govoreći o uslovnom upisu, Kovačević je naveo da smatra da u Zakon o visokom obrazovanju, koji predviđa studiranje "godina za godinom", treba uneti "praktične amandmane", koji će omogućiti da se prelazni period od četiri godine "preživi" da bi Zakon, posle toga, mogao da se primeni u punom obimu.
"Shvatili smo da bi, kada bi se striktno primenjivao Zakon, što znači da bi student morao da položi sve ispite u roku, svega 25 odsto studenata ispunilo taj uslov", kazao je Kovačević.
"To znači da bi čak 75 odsto studenata, koji su bili na budžetu, odmah izgubilo dom, hranarinu, stipendiju, prevoz…, što bi bio strašan socijalni potres", ukazao je Kovačević.
Zato će, preneo je Kovačević dogovor s ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, biti predložene izmene tog zakona, koje će predvideti uvođenje četvorogodišnjeg tranzicionog perioda.
"Moramo da prođemo s jednom generacijom, od prve do četvrte godine, da bi videli šta treba da menjamo i da polako dižemo letvicu sa bodovima", smatra on.
Kovačević je naglasio da treba pomoći i starim studentima da bi završili studije prema uslovima po kojima su i počeli.
Osvrnuvši se na školarine, zbog čijih visina su studenti godinama protestovali, Kovačević je rekao da su one niže nego što daje država za budžetskog studenta, a na nekim fakultetima čak i duplo manje.
On je, kao jedno od rešenja, ponudio zapadni model, gde svi studenti uplaćuju participaciju od nekoliko stotina evra i, ako izgube godinu, moraju da plate punu cenu školarine.
Izvor: B92
