Srbija nema nikakvu državnu strategiju razvoja visokog obrazovanja. Niko ne zna da li i koliko godišnje našoj zemlji treba lekara, pravnika, inženjera… Da li Srbiji zaista treba šest državnih pravnih ili ekonomskih fakulteta?
Na ova pitanja nedavno je ukazao rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević, očekujući da će nešto biti urađeno po tom pitanju.
Po oceni Kovačevića, ne postoji ni ozbiljna analiza potreba za kadrovima. On ističe da se, po njegovom mišljenju, upisne kvote prepisuju iz godine u godinu i da one datiraju s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina, kada je privreda još koliko-toliko postojala.
Kovačević naglašava da iza svake diplome mora da stoji znanje i da ona mora biti prepoznata na tržištu.
– Slažem se sa rektorom da ne postoji jasna strategija razvoja visokog obrazovanja – kaže prof. dr Aleksandar Lipkovski, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje. – Budžetske upisne kvote, koje određuje Ministarstvo, na predlog fakulteta su iz godine u godinu iste, uz male izmene.
Nema ozbiljne analize o tome da li Srbiji, recimo, treba toliko mašinskih fakulteta koliko ih ima danas.
Međutim, kako ističe Lipkovski, to nije samo pitanje Ministarstva prosvete, već i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je zadužen za donošenje strategije visokog obrazovanja. On dodaje da još nije započet ozbiljan rad po ovom pitanju, iako je bilo nekih razgovora.
Lipkovski smatra da je ovo veliki i komplikovan posao koji treba uraditi, a da se prethodno mora rešiti pitanje finansiranja državnih fakulteta.
– Svakako nam ne treba ovoliko pravnika, a ove godine smo tražili da nam se odobri 300 studenata manje – smatra prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta.
– Međutim, to ne znači ništa ako je neki privatni fakultet upisao za toliko više. Mislim da je previše svih državnih fakulteta, tim pre što se otvaraju odeljenja po Srbiji, kako privatnih, tako i državnih. Ali to je posledica neorganizovanosti celog društva.
Vasiljević ističe da je privreda stala i stoji, a školuju se kadrovi za administraciju.
On dodaje da je neshvatljivo da ekonomista posle završetka fakulteta radi na šalteru, pošto se taj posao može obavljati i sa srednjom školom.
Prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu, prof. dr Milorad Milovančević, smatra da ovaj problem vuče korene iz sedamdesetih godina kada su se pod geslom "ravnopravnost u visokom obrazovanju", počela otvarati odeljenja fakulteta po Srbiji. Tada je i Mašinski fakultet otvorio ispostave, koje su kasnije postale samostalne visokoškolske ustanove.
– Pošto se fakulteti iz budžeta finansiraju po broju budžetskih studenata, da bi opstali oni upisuju toliko studenata – objašnjava Milovančević.
– Privredna komora Srbije trebalo bi da uradi anketu među privrednim subjektima o potrebnim kadrovima u narednih pet ili deset godina, pa da se na osnovu toga napravi strateški plan za visoko obrazovanje.
Bugarska je to uradila, pa tako od 100 potrebnih kadrova zna se da su 92 inženjeri, četiri lekara, a preostalo pravnici i ekonomisti.
Ponuda
Najveća ponuda radnih mesta, prema podacima sajta "Infostud", jeste u oblasti trgovine i marketinga, administracije, ekonomije, menadžmenta i konsaltinga, mašinstva i elektrotehnike, IT i telekomunikacija, građevine i arhitekture, prava.
Profesori najtraženiji
Najtraženija zanimanja, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, jesu profesori matematike, hemije, fizike, jezika, ali i informatike, likovnog i drugih predmeta.
– Traženi su i elektro i građevinski inženjeri, mašinski inženjeri, ali sa određenim licencama, arhitekte, farmaceuti – ističe Biljana Paspalj, stručni saradnik u Odeljenju za posredovanje u zapošljavanju NSZ.
– Ima potražnje i za pravnicima i ekonomistima, ali ih ima i na evidenciji. Tako u Beogradu na posao čeka više od 1.000 pravnika i oko 1.500 ekonomista. Najmanja tražnja u glavnom gradu je za politikolozima, socijalnim radnicima, pedagozima, ali je zato u Nišu, Zaječaru i Boru, manjak ovih kadrova.
Takođe, u Beogradu ima i lekara specijalista na evidenciji, a u unutrašnjosti oni ne čekaju na posao.
