Ove godine Srbija će se zvanično, na svim nivoima, uključiti u prestižan program stipendiranja i master studija “Erasmus Mundus”, za koji Evropska unija godišnje izdvaja višemilionska sredstva. Mladi diplomac Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu Vladimir Nikolić (27) dokazao je da se vrednim radom i talentom u Evropu može stići i “pre Srbije”.
Posle dva semestra na Univerzitetu Politehna u Nici i Državnom univerzitetu u Njukaslu, Vladimir se vratio u rodni Niš da nakratko uzme predah pred početak poslednjeg semestra, posle koga ga čeka odbrana magistarske teze.
– “Erasmus Mundus” sadrži dosta programa, ali ja sam se opredelio za program hidroinformatike i vodoprivrede, i tako se našao u grupi od osmoro odabranih diplomaca – priča za “Novosti” Nikolić, jedini diplomac iz Srbije primljen na ovaj program, koji se smatra jednim od najelitnijih. – Neverovatan je osećaj koji imate kada ravnopravno učite s kolegama vršnjacima iz Singapura, Malezije, Australije i ostalih krajeva sveta. Mladi ljudi u našoj zemlji uskraćeni su za putovanja i upoznavanja s ljudima i različitim kulturama. U programu smo jednaki, a jedini “pasoš“ nam je ljubav prema nauci.
U “Erasmusu” svršeni diplomac na master studijama uči na najmanje dve od pet univerzitetskih lokacija koje su u ponudi (Španija, Engleska, Francuska, Nemačka, Mađarska). Uči se od sedam ujutro do osam uveče, svakim danom, i vikendom! Ubitačan tempo traje od šest do sedam meseci. U pravom smislu – bolonjski model, koji podrazumeva da studenti u malim grupama rade sa profesorima. Oko 40 odsto ocene već je “zarađeno” tokom predavanja i vežbi.
Domaći zadaci, priča nam Vladimir, dok nam pokazuje hrpu knjiga i beležaka, preobimni su i od stipendista zahtevaju celonoćno učenje, ali su zato uslovi za usavršavanje trenutno najbolji u svetu. Postdiplomci deo gradiva savladaju uz pomoć preporučene literature, ali najveći deo vremena provode za računarom, samostalno tražeći odgovore.
EU želi da sebe predstavi kao centar znanja i mobilnosti naučnih istraživača, gde su i zemlje zapadnog Balkana dobrodošle.
Profesori su stalno na raspolaganju, a umeju da zamene topao porodični dom. Tako je poznati prof. dr Majkl Lakroa u svom dvorcu u centralnoj Francuskoj ugostio grupu od osmoro internacionalaca. Dok su studenti rešavali naučni problem, dotle su porodice iz obližnjih sela kuvale za magistrante i donosile im kolače.
Roditeljski odnos razvila je i uprava francuskog univerziteta, koja je tim gestom pokazala da je znanje najbolja preporuka.
Zbog rezultata Vladimira Nikolića pokazanih na prvoj godini master studija, još dvoje diplomaca iz Beograda i Niša naći će se dogodine u ovom programu EU za hidroinformatiku.
Na severu toplo srce
– U Nici, na jugu Francuske, meštani su drugačiji i nemaju toplo srce kao na severu zemlje – uočio je Vladimir. – Živi se snobovski. Međutim, kada steknete fantastične prijatelje iz celog sveta, prosto uviđate da nema razloga da se osećate malim zato što nemate dobre automobile i ekskluzivne jahte. Uostalom, da nije naše pameti, te jahte ne bi mogle da porinu u vodu.
Navijač
Jedan semestar u Njukaslu bio je dovoljan da se razbije predrasuda o Englezima kao o hladnim i nepredusretljivim ljudima. To je bila i prilika da se navija za istoimeni klub.
– Stigao sam u Njukasl pred utakmicu sa Mančesterom i atmosfera i način na koji grad živi tih dana je fantastičan – oduševljen je naš Vladimir.
Izvor:Novosti
