Home [njuz] Kuda ide srpsko visoko obrazovanje?

Kuda ide srpsko visoko obrazovanje?

52
0

 Naplaćivanje administrativnih taksi, netransparentnost fakultetskih računa, velike razlike između fakulteta jednog univerziteta i neravnopravnost dobijanja budžetskog statusa, samo su neki od problema finansiranja visokoškolskog obrazovanja u Srbiji, pokazalo je istraživanje Centra za obrazovne politike. Na okruglom stolu "Visina školarina: Da li je naše visokoškolsko obrazovanje jednako dostupno mladima u Srbiji?", koji je organizovao Centar za demokratiju, učesnici su raspravljali o visini školarina i dostupnosti obrazovanja mladima u Srbiji.

Martina Vukasović, direktorka Centra za obrazovne politike, rekla je da problemi sa dostupnošću postoje na svim nivoima obrazovanja u srpskom školstvu.
Ona je istakla da je predškolskim obrazovanjem obuhvaćeno 14 odsto dece u gradu, četiri odsto na selu, četiri odsto među Romima i sedam odsto među decom iz siromašnih porodica.

– Kada je reč o osnovnoj školi, obuhvaćenost je gotovo potpuna, odnosno 98,4 odsto dece, od kojih 95 odsto završi osnovno obrazovanje – istakla je Vukasovićeva i dodala da je obuhvaćenost za srednju školu 78 odsto dece, a odustajanje 2,3 odsto.

Kako je navela, Srbija ima masovno visoko obrazovanje, jer 37,8 odsto mladih upiše studije, dok ih 45 odsto odustane u toku školovanja.
Prema njenim rečima, socijalna struktura studentske populacije ne odslikava socijalnu

strukturu društva, jer 46 odsto stanovništva starijeg od 15 godina nema završenu srednju školu.
– Sistem finansija ne prati potrebe studenata, ali ni potrebe visokoškolskog obrazovanja – zaključila je Vukasovićeva.

Konstantin Samofalov, narodni poslanik Demokratske stranke, naveo je da obrazovanje mora biti prioritet nove vlade.
– Školarine su previsoke u odnosu na standard i bilo bi izuzetno značajno da se razmotri mogućnost njihovog sniženja, posebno za najsiromašnije studente – naglasio je Samofalov, istakavši da će evropske integracije imati smisla samo ako Srbija bude imala sposobne mlade kadrove.

Dragan Domazet, profesor Fakulteta informacionih tehnologija, ocenio je da bi trebalo uvesti potpuno novi sistem finansiranja visokog obrazovanja, kao i povećati procenat visokoobrazovanih ljudi.
– Takođe, potrebno je da država pomogne najtalentovanije i najsiromašnije studente – naglasio je Domazet.

S druge strane, Branko Medojević, prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu, rekao je da, ukoliko bi došlo do promene u obrazovnom sistemu, "polovina fakulteta bi se zatvorila" i dodao da su cene školarina sasvim zadovoljavajuće.
"Ne postoji mogućnost da država uvede besplatno školovanje", zaključio je Medojević.

Potrebno šest odsto iz budžeta za obrazovanje

Ljubica Gojgić sa B92 podsetila je da su proleće 2008. godine obeležili protesti studenata na više fakulteta, koji su se bunili zbog povećanja školarina.

"Ipak, profesori smatraju da cene ne pokrivaju osnovne troškove fakulteta", rekla je ona i dodala da mnogi stručnjaci navode da je 3, 5 odsto novca iz državnog budžeta nedovoljno za finansiranje obrazovanja, već bi trebalo da bude šest odsto.

Gojgićeva je takođe podsetila na izjavu bivšeg ministra prosvete Zorana Lončara, koji je rekao da je za 2008. za obrazovanje obezbeđeno milijardu i 260 milona dinara, dok je za gradnju žičara obezbeđeno tri milijarde dinara.

Izvor: Danas