Ovogodišnji upis brucoša pokazao je da mlade manje zanimaju prirodne nauke i tehnika, od prava, ekonomije, medicine, menadžmenta. I studenti i profesori smatraju da je za povećanje interesovanja za ove nauke bila potrebna veća podrška društva u celini.
Početkom devedesetih, mladi su hrlili na agroekonomiju, koja je i danas među popularnijim smerovima poljoporivrednog fakulteta, jer, kada je završe, mogli su da budu menadžeri u poljoprivredi.
Nemanja Petrović, student Poljoprivrednog fakulteta, smatra da mladi ljudi ne shvataju šta je poljoprivreda, jer donose odluke na osnovu starih stereotipa, što nije dobro.
Ocenio je da je problem slabo podsticanje države da svršeni srednjoškkolci upišu poljoprivredni fakultet, jer najveći potencijal koji Srbija ima jeste poljoprivreda.
I dok se sumiraju rezultati ovogodišnjeg upisa, sasvim je sigurno da će i na mašinstvu biti drugog upisnog roka.
"Manja popularnost tehničkih nauka traje desetak godina, a to se može promeniti paraleleno sa tehnološkim razvojem zemlje i povećanjem mogućnosti zapošljavanja", ocenio je Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Rekao je da je neophodan tehnološki razvoj, i dok zemlja to ne učini, neće ni tehnika biti privlačna za studente.
Iako je Mašinski fakultet je akreditovan, ima odlične profesore i reformisan program, studenti će upisivati tehniku u zavisnosti od životnih i društvenih okolnosti, objasnio je Nedeljković.
Izvor:RTS
