Home [njuz] Studenti žrtve države

Studenti žrtve države

58
0

 SRBIJA u ovom trenutku nema stručnjake koji mogu da uvedu zemlju u Evropsku uniju. Radi se o ogromnom tehničkom poslu koji treba da rade mladi obrazovani ljudi, koji znaju šta je evropsko pravosuđe, ekonomija… Za to nam je potreban tim od 4.000 ljudi koji će biti multidisciplinarno školovani. Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

– Ne radi se o tome da se školuje 4.000 novih kadrova, već da se naši studenti treniraju za taj posao.

Sa kakvim znanjem studenti dolaze iz srednjih škola?
– Jako lošim, što se posebno odnosi na znanje iz prirodnih nauka. Deca rade kampanjski, na osnovu nekoliko lekcija, i tako dobijaju ocenu. Moraju da nauče da misle, moraju da se razvijaju kreativnost, duhovnost, sistematski rad. Oni dolaze nespremni za rad. Tako da reforma treba da počne od predškolskog uzrasta, kao što se radi u svetu. Tu se stvara prvi i najvažniji sistem vrednosti. Moramo da imamo odlične nastavnike u osnovnoj školi, nekada su profesori univerziteta odlazili da predaju u školi. Ne može reforma da počne i da se završi sa univerzitetom.

OZBILJNA ANALIZA

Da li je Srbiji zaista potrebno ovoliko pravnih i ekonomskih fakulteta?
– Mi nemamo ozbiljnu analizu potreba niti postoji državna strategija. Mislim da se upisne kvote po inerciji prepisuju iz godine u godinu, a svi ti podaci datiraju s kraja osamdesetih i početka devedesetih, kada je sistem bio totalno drugačiji. Država danas ne zna ni koliko joj je potrebno pravnika, inženjera, ekonomista, sve su to paušalne procene. Iza diplome mora da stoji znanje, a svaka diploma mora da bude prepoznata na tržištu i da garantuje posao.

Dugovanje države prema BU je oko 10 miliona evra, ugovor o finansiranju između Vlade i Univerziteta nije potpisan…
– Ne očekujem da ćemo dobiti te pare, nemamo odakle. Ukupan godišnji prihod BU je oko 150 miliona evra, koji, kada se podeli sa 31 fakultetom, iznosi oko pet miliona evra po fakultetu. Imamo 5.000 zaposlenih i oko 90.000 studenata, a škole naše veličine u inostranstvu imaju od 10 do 100 puta veći prihod. Za normalno funkcionisanje morali bismo godišnje da imamo oko milijardu evra. A zajedno i sa našim sopstvenim prihodima od projekata mi imamo oko 300 miliona evra.

NOVA ZANIMANJA

Kako ocenjujete protekli upisni rok?
– Iznenađenje je bila geografija, gde se prijavilo oko 1.000 kandidata. Razlog je što su uveli neke atraktivne smerove i inovirali nastavu. Imaju turizmologiju, demografiju, ekologiju, a to su za decu atraktivna zanimanja u kojima očekuju da će naći posao. Fakultet bezbednosti je popularan već tri godine i to je profesija koja je tražena u svim kompanijama. Za društvene fakultete je vladalo veliko interesovanje.

I dalje nisu popularne prirodno-tehničke nauke. Koji je razlog tome?
– Iz ove grupacije jedino je veliko interesovanje bilo za FON, ali za ekonomski deo fakulteta koji se odnosi na marketing i menadžment. Osnovni razlog je što ne rade privreda i industrija, ali se nadam da će se situacija promeniti i da će inženjeri, tehnolozi postati ponovo traženi.

ZAKON SE SVESNO KRŠI
ZAKON se već drugu godinu krši i studentima se dozvoljava uslovni upis godine, iako "bolonja" traži da se polože svi ispiti.
– To je tačno. Zakon je dobar, ali ne može da se primeni odmah jer bi to izazvalo drastične potrese. Ako bi se odmah primenjivao sistem godina za godinu, manje od 30 odsto studenata ostalo bi na budžetu. Svi drugi bi izgubili pravo na domove, kredite, beneficije.

Izvor:Novosti