Čak 82,2 odsto akademaca Beogradskog univerziteta protiv je plaćanja prenetih ispita. – Većina akademaca smatra da univerzitet nije spreman za „Bolonju” . Povećanje cena školarina na fakultetima i plaćanje prenetih ispita najveći su problemi akademaca u Srbiji, pokazalo je istraživanje agencije „Ipres” i „Prosvetnog pregleda”,
koje je sprovedeno pre mesec i po dana na Beogradskom univerzitetu. U anketi je učestvovalo oko 1.000 akademaca, a najbrojniji su bili studenti Pravnog, Ekonomskog i Farmaceutskog fakulteta.
Budući da su i ove školske godine akademce i njihove roditelje dočekale nove, više cene studija, ne čudi što je čak 94,5 odsto studenata pozitivno odgovorilo na pitanje „da li podržavate zahtev Studentskog parlamenta na osnovu koga bi osam fakulteta Beogradskog univerziteta koji su povećali cene školarine bili obavezni da dostave obrazloženje za tu odluku i specifikaciju troškova od dodatnog prihoda”.
– Na osnovu ovih odgovora može se reći da studenti žele da znaju da li će taj novac fakulteti uložiti u nešto što će njima koristiti i time poboljšati uspeh studiranja ili će biti utrošen za plate profesora i osoblja fakulteta – kaže za „Politiku” Vinko Đurić, vlasnik i direktor informativne agencije „Ipres”.
On je naglasio da su poskupljenja na nekim fakultetima drastična, iako je Ministarstva prosvete preporučilo da ne budu povećane školarine. Od studenata se moglo čuti i da je cena studiranja na nekim univerzitetima u inostranstvu čak do šest puta niža nego kod nas.
– Povećanje cena školarina čelnici Beogradskog univerziteta opravdavaju činjenicom da ministarstva prosvete i finansija duguju fakultetima u Srbiji oko 25 miliona evra, a da od tog novca samo beogradskim fakultetima duguju deset miliona evra. Fakultete su upravo ta neisplaćena sredstava primorala da povećaju cene školarina kako bi održali nivo priliva neophodnih finansijskih sredstava za održavanje nastave– naglašava Đurić.
Dodatni udarac na kućni budžet predstavlja i „taksa” za svaki preneti ispit za samofinansirajuće i studente na budžetu. Rezultati ankete su pokazali da je čak 82,2 odsto akademaca protiv toga da se plaća svaki preneti ispit, od čega gotovo petina studenata – 19,1 smatra da ovaj „namet” treba da plaćaju isključivo samofinansirajući studenti.
Na pitanje da li su se raspitali kolika je cena po prenetom ispitu na njihovom fakultetu i da li je prihvatljiva za njih, neverovatno je da da se čak trećina akademaca izjasnila da ne mogu da procene da li je cena prenosa ispita velika ili mala. Od 33,5 odsto onih koji su zaokružili ovaj odgovor najviše je bilo onih koji su o ovom novom finansijskom izdatku čuli tek kada su uzeli u ruke upitnik „Ipresa” i „Poslovnog pregleda”. To znači, dodaje Vinko Đurić, da je namerno ili slučajno ovoga puta zatajilo informisanje na fakultetima o uvođenju ovog novog troška u budžetu studenata.
– Među studentima koji su bili informisani o problemu plaćanja prenetih ispita 42,8 odsto je istaklo da je cena po prenetom ispitu previsoka. Problema sa prenetim ispitima nema 16,1 odsto studenata, jer polažu ispite u redovnim rokovima i ne prenose ih u narednu godinu – naglasio je Đurić.
Odluku Senata Univerziteta u Beogradu da akademci koji studiraju po bolonjskim principima mogu da upišu narednu godinu ako ove školske godine prikupe najmanje 43 ESP bodova podržalo je 62,2 odsto anketiranih. Oni smatraju da na Univerzitetu u glavnom gradu za sada nisu stvoreni uslovi za potpunu primenu „Bolonje”. Na drugoj strani bilo je 12 odsto studenata koji smatraju da njihove kolege nisu spremne za primenu bolonjskih principa, dok je samo 3,3 odsto bilo protiv snižavanja kriterijuma za upis u narednu godinu jer smatraju da to usporava njegovu primenu.
Tragajući za uzrocima zašto se u Srbiji dugo studira i zbog čega imamo malo fakultetski obrazovanih građana, „Prosvetni pregled” i „Ipres” pitali su studente Beogradskog univerziteta: „šta je, po njihovom mišljenju, osnovni uzrok slabog povećanja prolaznosti studenata na ispitima”. Akademci su imali sedam ponuđenih odgovora, a mogli su da zaokruže dva.
Kao glavnog krivca za to što u roku ne polažu ispite studenti su označili preobimne programe (23,6 odsto), dok je na drugom mestu sa 21,3 odsto glasova neprilagođenost nastavnika bolonjskom načinu studiranja. Na trećem mestu su neadekvatni udžbenici. Oko 15 odsto anketiranih smatra da je potrebno poboljšati komunikaciju sa profesorima pa će i na ispitima bolje prolaziti, dok je 12,6 odsto anketiranih kao glavni uzrok loše prolaznosti navelo preoštre kriterijume profesora na polaganju ispita.
Izvor:Politika
