Galerija Doma kulture, sreda 18. april u 20 časova.
Razgovor o novim knjigama "Most", "Amarkord", "Čitteljka", vodi Aleksandar Saša Jerkov ( profesor Filološkog fakulteta).
Uz prikazivanje epizode "Autogrami", TV serije "Sakupljač", rađene prema ciklusu priča "Dvanaest zbirki".
Zoran Živković rođen je u Beogradu 1948. Diplomirao je 1973. na Odseku za opštu književnost s teorijom književnosti Filološkog fakulteta. Magistrirao je 1979, a doktorirao 1982. na Univerzitetu u Beogradu.
Objavio je sledeće prozne knjige: Četvrti krug (1993), Vremenski darovi (1997), Pisac (1998), Knjiga (1999), Nemogući susreti (2000), Sedam dodira muzike (2001), Biblioteka (2002), Koraci kroz maglu (2003), Skrivena kamera (2003), Vagon (2004) i Četiri priče do kraja (2004).
Roman Knjiga nominovan je za jedno od najprestižnijih evropskih literarnih priznanja – Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK. Predhodne godine u konkurenciji za istu nagradu bio je Živkovićev mozaik – roman Biblioteka kome je 2003. pripala «Svetska nagrada za fantastiku».
Živkovićeva dela su odnedavno predmet akademskog izučavanja s druge strane Atlantika. Profesor Ralf Bogert s Katedre za slavistiku pri Univerzitetu u Torontu uvrstio je Četvrti krug u svoj kurs o savremenom romanu, dok je profesor Stejdelmen, s Njujorškog državnog univerziteta u Bafalu, odabrao Sedam dodira muzike kao jednu od stožernih stavki u okviru seminara Muzičke teme u kratkoj prozi (tu su još dela Tolstoja, Čehova, Kafke, Kundere, Mana, Nabokova…)
Živi u Beogradu.
MOST – Kratak roman sazdan od tri pripovedna toka koja se odigravaju istovremeno u neimenovanom gradu. U prvom, sredovečni građanin vraća se kući posle popodnevne šetnje da bi na vratima zgrade susreo – samoga sebe. Starija gospođa zatiče pred izlogom radnje susedku – koja je nedavno umrla. Konačno, četrnaestogodišnja devojčica prepoznaje u nešto starijem mladiću na koga nailazi na ulici – sina koga će tek roditi kroz mnogo godina. Neizbežno je da svo troje junaka počnu da slede nemoguće osobe koje su sreli. Takođe je neizbežno da im se različiti putevi na kraju susteknu na tajanstvenom mostu…
Kao u Kafkinim delima, velike zamisli kod Živkovića ne nameću se odozgo, već moćno niču iz samog pripovednog tla.
New York Times je u nedelju 15. aprila objavio tekst o Zoranu Živkoviću, njegov prozi i nazvao ga novim Borhesom. Živkovicena knjiga "Sedam godina muzike'' , koja je u Laguni objavljena u okviru zbirke "Nemoguće priče"- prvi deo, se samo za ovaj vikend na Amazonu popela na 3000 mesto najprodavanijih knjiga, od 8 miliona knjiga u svetu koje se nalaze na ovom sajtu.
NJUJORK TAJMS (15. april 2007)
Nipošto se ne događa često da naiđete na prozno delo čija raskošna lepršavost i životnost kao da nadmašuju sâm jezik. Srpski pisac Zoran Živković (ne treba ga brkati s bivšim premijerom Srbije) već ima mnoštvo vatrenih poklonika u Americi. Iako je možda još rano da ga proglasimo novim Borhesom, njegov mozaički roman Sedam dodira muzike svakako ga čini vodećim kandidatom za tu titulu.
Izvrsno načinjena elegantna knjiga Sedam dodira muzike skup je priča u kojima muzika igra preobražajnu, neretko mističnu ulogu u životima likova: neskladne melodije svirača na verglu dočaraće jednoj starici prizore umiranja drugih ljudi; starinska muzička kutija prizvaće utvare u domu starog udovca. Iako su neki scenariji već viđeni, Živkovićeva obrada nadasve je originalna – on nepogrešivo nalazi srž transcendentnog u svakodnevnim i neistraženim obredima.
Podjednaku pohvalu zavređuje i prevodilac Elis Kopl-Tošić koja Živkovića čini čitljivim bez žrtvovanja egzotične različitosti njegovog načina izražavanja. Takav je, na primer, opis ponovnog uranjanja u san kao u "jezero mastila" ili zagonetno upozorenje da "oni koji očekuju konjanika ne smeju da pomešaju otkucaje vlastitog srca s batom kopita".
Ima se utisak da je odveć sputavajuće ugurati Živkovićevo delo u kategoriju spekulativne proze, ali dok se u našem ograničenom jeziku ne javi neki prikladniji naziv, moraćemo time da se zadovoljimo.
Dejvid Ickof
