Za koje sve stipendije mogu da konkurišu budžetski studenti koji su postigli uspeh veći od 8,5. Vredni, uspešni i daroviti studenti u Srbiji mogu da osvoje razne domaće, ali i inostrane stipendije. Nude ih kako naša država tako i strane vlade, ali i domaći i strani državni i privatni univerziteti, fondacije, korporacije, banke…
Za studente državnih univerziteta u Srbiji Ministarstvo prosvete svake godine, obično početkom juna, raspisuje Konkurs za dodelu kredita i stipendija, a kandidati se mogu prijavljivati od 1. do 31. oktobra.
Za kredite mogu da konkurišu i brucoši i studenti starijih godina, ali moraju da se školuju o trošku države, odnosno, da budu na budžetu, da je i njihovo i prebivalište njihovih roditelja ili staratelja u Srbiji, da nisu izgubili više od jedne godine studija. Gleda se i uspeh u učenju i materijalni položaj. O tome da li će krediti biti bespovratni ili će morati da se vrate zavisi od toga da li su ispoštovane sve tačke ugovora koji se potpisuje prilikom uzimanja kredita. Između ostalog da kredit ne bi morao da se vrati prosek mora da bude bar 8,51.
– Za stipendije mogu međutim da konkurišu akademci od druge godine studija. Broj stipendija koje se godišnje dele je neograničen, a broj kredita je ograničen na 18.000 studenata – objašnjava za naš list Svetlana Kolarević iz Ministarstva prosvete.
Stipendije se daju u deset mesečnih rata, a rata iznosi 5.100 dinara. Visina stipendije prati cenu smeštaja i ishrane u studentskim domovima i restoranima.
Postoji i Republička fondacija za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka. Ona godišnje obezbeđuje 150 stipendija za studente i postdiplomce sa svih državnih fakulteta u Srbiji. Uobičajeno je da se konkurs objavljuje u septembru, a studenti mogu da se jave tek nakon završene druge godine osnovnih akademskih studija. Mesečna suma za studente iznosi 12.000, a za postdiplomce – 15.000 dinara. U Fondaciji ističu da je za dobijanje ovih stipendija potrebno davati godinu za godinom, imati prosek iznad 9, ali i položiti psihotest.
Kandidati sa gotovo svih fakulteta polažu zapravo i psihološki test. Testiranje se obavlja samo na određenim fakultetima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Jedino studenti umetničkih fakulteta ne idu na testiranje. Njima su dovoljni rezultati sa studija.
Fondaciju za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka ne treba mešati sa Fondom za mlade talente u Srbiji koji je faktički radio samo godinu i po dana, bar što se davanja stipendija tiče. Već više od godinu dana nema konkursa za te stipendije. U Ministarstvu prosvete kažu da su sva dugovanja isplaćena prethodno odabranim stipendistima. A bez odgovora je ostalo naše pitanje o tome kada će se novi konkurs objaviti.
Iz zadužbina Beogradskog univerziteta mesečno se izdvaja 840.000 dinara za stipendiranje oko 140 izuzetno vrednih, obrazovanih i darovitih akademaca. Taj broj zapravo iz godine u godinu varira. Nekada se daje nešto više, a nekada nešto manje stipendija. Prema rečima Jasmine Kabadaje, rukovodioca sektora za imovinu i zadužbine BU, broj stipendija zavisi od priliva novca.
Stipendije svih zadužbina podjednako teže – šest hiljada dinara mesečno. Studenti stipendije primaju cele godine, dakle svih 12 meseci. Za ove stipendije mogu da konkurišu samo studenti BU i to oni koji su na budžetu i imaju prosek iznad 9. Oni koji već primaju neku stipendiju nemaju pravo na stipendiju zadužbinara. Nešto drugačiji kriterijumi su za bolesne studente, ali svi detalji se mogu naći u Konkursu koji se obično raspisuje u oktobru, novembru, a „kači” se i na sajtove svih fakulteta i BU.
Studenti BU, kao i njihove kolege sa svih ostalih fakulteta, i privatnih i državnih u Srbiji, mogu da konkurišu za sve stipendije koje daju strani univerziteti, razne ustanove, banke, korporacije u svetu i o svemu tome mogu da se informišu preko interneta bez problema. Ali tada Univerzitet u Beogradu ne utiče na to ko će dobiti stipendiju. Stipendiste biraju oni koji i daju stipendije. Izuzetak je Tokio fondacije iz Japana. Reč je o čuvenim Sasakava stipendijama, kako su se nekada zvale i za koje na teritoriji cele bivše Jugoslavije mogu konkurisati jedino studenti Beogradskog univerziteta i to zapravo samo postdiplomci sa Pravnog, Ekonomskog, Filološkog, Filozofskog i sa Fakulteta političkih nauka. O tome koliko su te stipendije prestižne svedoči i činjenica da ih dobijaju i najbolji studenti Harvarda, Prinstona, Kolumbija univerziteta ili recimo Karlovog univerziteta u Pragu.
Konkurs za ove stipendije najčešće se objavljuje jednom godišnje. Poslednji je bio krajem 2007. Komitet Tokio fonda na Beogradskom univerzitetu odlučuje o tome ko će od kandidata sa BU postati stipendista Tokio fonda. Predsednik Komiteta je profesor dr Ljubiša Topisirević. Fantastično znanje bar dva strana jezika, izuzetne ocene, objavljeni stručni radovi neki su od uslovi za osvajanje ove stipendije. Stipendije su dinarske i dobijaju se za studije u Beogradu.
Još jedna japanska fondacija sarađuje sa stručnjacima BU prilikom izbora stipendista. Reč je o Ito fondaciji. Konkurs se raspisuje obično početkom školske godine. Beogradski univerzitet predlaže kandidate, ali Japanci biraju. Do sada su uvek prihvatali predloge iz Beograda.
Za mlade su veoma privlačne i stipendije grada Beograda, kao i Fonda dr Zoran Đinđić.
———————————————————–
Zadužbinari
Iz Fonda Smederevac stipendije stižu studentima Fakulteta organizacionih nauka, Ekonomskog, Pravnog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zadužbina Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića stipendira buduće ekonomiste i pravnike, dok novac iz Zadužbine Vlajka Kalinića ide u ruke siromašnim studentima. Zadužbina Đoke Vlajkovića daje stipendije studentima elektrotehnike, poljoprivrede, mašinstva, arhitekture, biologije, geografije, građevine, teologije… Iz Zadužbine Dragoljuba Marinkovića obezbeđuju se stipendije za studente medicine, stomatologije, farmacije, veterine, fizičke kulture, kao i za buduće defektologe. Odatle stižu i stipendije i pomoć bolesnim studentima. Studenti fizičke hemije i hemije mogu da računaju na stipendije Zadužbine Ljubice M. Zdravković, a Zadužbina Rade i Milana Vukićevića daje stipendije samo medicinarima. Stipendije za akademce sa Elektrotehničkog, Tehnološkog i Teološkog fakulteta daje Fond potporučnika Borka Nikitovića. Iz ovog fonda je i nagrada od 20.000 dinara za koju mogu da se kandiduju doktorandi Mašinskog fakulteta. Sve ove stipendije i pomoć namenjene su isključivo akademcima Beogradskog univerziteta. A iz Zadužbine Veselina Lučića daju se zaposlenima na BU nagrade za najbolje književno i naučno delo.
Izvor:Politika
