Manje obrazovani ljudi izloženi su riziku od prerane smrti, i to mnogo češće od onih koji nisu žalili da najbolje godine svog života posvete školovanju. Na primer, kod žena sa diplomom visokih škola procenat onih koje puše pao je od 1974. do 2004. godine sa 26 na devet, dok su se žene koje nemaju visoko obrazovanje ove navike mnogo manje odricale -procenat je sa 37 pao na svega 25. Ovo je tek jedan od zaključaka studije koja je juče objavljena u „Vašington postu".
Doktor medicinskih nauka Jasmina Grozdanov iz nacionalnog Instituta za javno zdravlje Srbije, podseća da je poznato da je „obrazovanje matrica za zdravlje" i da su to potvrdile i naše studije.
Da i u Srbiji ljudi sa nižim obrazovanjem ili bez završene osnovne škole imaju i najveće probleme sa zdravljem, potvrdilo je i domaće istraživanje. Najviše problema sa zdravljem, počev od visokog krvnog pritiska, do šećerne bolesti, gojaznosti, ali i nevolja sa nesanicom i bolom, imaju osobe sa osnovnom školom, dok kod onih koji imaju srednjoškolsko obrazovanje taj procenat je mnogo niži. Kod stanovništva sa najnižom školskom spremom, visok krvni pritisak zabeležen je kod dve trećine, odnosno kod čak 62,7 odsto onih Sa ovakvim stepenom obrazovanja. Kod onih sa srednjom školom stanje je bilo mnogo bolje: 36,3 odsto ima ovaj zdravstveni problem.
– Od obrazovanih ljudi očekuje se da prepoznaju loše stilove života i navike koje im narušavaju zdravlje, pa će prosvećeni ljudi prihvatati da menjaju te loše navike – kaže doktorka Jasmina Grozdanov.
Izvor :Politika
