Većina stručnjaka se plaši da ovakvom dinamikom razvoja u obrazovanju nećemo uspeti da realizujemo zadatke u ovoj oblasti preuzete Milenijumskom deklaracijom.
– Činjenica je da u Srbiji svega 40 odsto stanovništva ima završenu srednju školu. Petina stanovnika Srbije ima nepotpuno, a četvrtina samo osnovno obrazovanje. Kada to uporedimo sa podatkom da će u zemljama EU više od dve trećine stanovnika do 2010. godine imati bar diplomu srednje škole
treba svi da se zabrinemo – priča za „Blic" Miodrag Skrobanja iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. On smatra da je neophodno racionalizovati sistem obrazovanja i sav višak kadra preusmeriti na obrazovanje odraslih. On takođe smatra da đacima nedostaje praktična nastava, a da bi ona bila izvodljiva, nije dovoljno samo reformisati nastavni plan i program, već je neophodno opremiti škole.
Jer, osim po stepenu stručne spreme, đaci iz Srbije za vršnjacima zaostaju i u pogledu primene stečenog znanja. Naime, polovina srednjoškolaca u Srbiji funkcionalno je nepismena. Međutim, nadležni smatraju da ovi rezultati ne prikazuju realno stanje.
– Prečesto se koriste i mešaju termini elementarna i funkcionalna pismenost. Prvo podrazumeva čitanje i pisanje, a drugo znanje i umenje. Loši rezultati koje su naši srednjoškolci pokazali na testovima ne znače da su oni funkcionalno nepismeni, već da nisu bili adekvatno pripremljeni za njih – ističe Milka Andrić, pomoćnik ministra prosvete.
Sa ovim se delimično slažu i prosvetni radnici, ali i ističu da problem leži u nedostatku praktične nastave. Đaci iz Srbije pokazuju odlično teorijsko znanje, ali problem nastaje kad treba da ga primene. Nije retkost da odličan učenik ne ume pravilno da popuni formular u banci, što se njegovom vršnjaku, na primer u Nemačkoj, ne bi dogodilo. Međutim, nedovoljna funkcionalna pismenost nije jedino u čemu srpsko obrazovanje zaostaje za evropskim. Zabrinjavaju rezultati izveštaja o implementaciji strategije za smanjenje siromaštva koji pokazuje da oko pet odsto dečaka i devojčica u prvi razred ne krene na vreme. Od toga čak 20 odsto mališana potiče iz seoske sredine, a polovina ih je iz romske populacije.
– Razloge treba tražiti u neobrazovanju roditelja i siromaštvu, a ne u nedostatku škola. Naš obrazovni sistem jedan je od najneracionalnijih u regionu, upravo zbog škola koja imaju jednog ili dva učenika. Da bismo smanjili ovaj procenat, pokrenuli smo i obavezni pripremni predškolski program i podaci pokazuju da ove godine samo 0,7 odsto dece, čije je rođenje evidentirano, nije obuhvaćeno njime. Raduje vest da u školama za osnovno obrazovanje odraslih poslednjih godina raste broj mladih iz marginalizovanih društvenih grupa koji sa devetdeset godina prvi put kreću u školu -navodi Milka Andrić.
Iako je osnovno obrazovanje obavezno, u Ministarstvu prosvete nemaju podatke o tome koliko se dece naknadno upiše u školu. Takođe, ne postoji ni evidencija koliko je roditelja kažnjeno što svoju decu na vreme nije upisalo u školu. Drugi problem je što veliki broj mališana iz marginalizovanih grupa nema nikakva dokumenta.
Medutim, da nije sve tako crno govori podatak da su srpski školarci bolji od svojih vršnjaka u Evropi u pogledu znanja rada na računaru i poznavanju stranih jezika. Đaci su na testovima pokazali nivo znanja veći od prosečnog.
Siromašni bez podrške
Reformom školstva posle 2000. planirano je da marginalizovani, siromašni i Romi budu uključeni u sistem podrške društva, ali su kasnije izostale planirane mere poput besplatnih udžbenika, stipendija ili dodatne socijalne pomoći. – Najčešći problemi sa kojima se susreću deca iz siromašnih porodica su nedostatak redovnog prevoza do mesta gde se nalazi škola, zbog lošeg finansijskog stanja пе mogu da izvade čak ni izvod iz matične knjige rođenih, a kamoli da kupe udžbenike. Najugroženija su ipak romska deca koja, da bi preživela, moraju da rade. Samo 13 odsto njih uspe da završi osnovnu školu. Ovaj problem је donekle prevaziđen projektom funkcionalnog obrazovanja Roma, kojim se osim opismenjavanja stiču i druge veštine – kažu u Centru za prava deteta.
Izvor:Blic
