Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj je tokom poslednjih 15 godina opao broj visokoobrazovane populacije i u kojoj svaki drugi stanovnik ima završenu samo osnovnu školu. Potrebno je definisati razvojni okvir za obrazovanje i uskladiti obrazovnu politiku sa ostalim prioritetima društva – istakao je potpredsednik Vlade Božidar Đelić u govoru na nacionalnoj debati „Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa Srbije", koja je juče održana u Centru „Sava".
Đelić je naglasio da samo sedam odsto stanovništva Srbije ima visoku stručnu spremu, da 22 odsto starijih od 15 godina ima nepotpuno osnovno obrazovanje i 24 odsto ima završenu samo osnovnu školu. Prema njegovim rečima, situacija u seoskim sredinama i romskim naseljima je veoma zabrinjavajuća, kao i to što u Srbiji trenutno ima 1.000 škola sa manje od 10 učenika.
– Obrazovanje mora da bude dostupno svima, a posebnu pažnju treba posvetiti osetljivim grupama, kao što su manjine i siromašni slojevi.
Moramo stipendirati najbolje, ali i one koji su talentovani, ali u svojim socijalnim sredinama nisu imali uslova da se dovoljno dobro profilišu – naveo je Đelić.
Vicepremijer je istakao da Srbija može dobiti mnogo investicija ukoliko se potvrdi kao zemlja koja ima dobre kadrove.
Ministar provete Zoran Lončar se založio za postizanje sveobuhvatnog draštvenog konsenzusa o tome kojim putem treba da ide razvoj obrazovanja u Srbiji. On je takođe ukazao na potrebu donošenja nacionalne strategije obrazovanja, a kao prioritet je naveo razvoj ljudskih resursa i veća ulaganja. Lončar je izrazio očekivanje da će do 2016. godine 80 odsto dece biti uključeno u predškolske obrazovne programe, zatim da će sva deca biti obuhvaćena osnovnim obrazovanjem i da će pohadanje srednjih škola postati obavezno. Lončar je pri tom ukazao i na neke disproporcije, izrazivši čuđenje što je u 2008. iz Nacionalnog investicionog plana, kako je rekao, za obrazovanje predviđeno 1,26 milijardi dinara, dok će u žičare biti investirane tri milijarde.
Slavko Gaber, bivši ministar obrazovanja Republike Slovenije, upoznao je prisutne sa razvojem obrazovanja u EU i naglasio da Unija nije samo ekonomska, već i kulturna i obrazovna zajednica čiji se značaj ogleda u mobilnosti profesora i studenata. On je kao cilj EU istakao nastojanje da 85 odsto njenih stanovnika ima završenu srednju školu.
– Evropa bez znanja i kulture nikome ne treba. To bi bila Evropa grube sile – zaključio je Gaber.
Skoro trećina nepismena
Snežana Medić sa Filozofskog fakulteta i Beogradu rekla je da je zabrinuta zbog veoma izražene nepismenosti. U Srbiji ima 1,3 milione funkcionalno nepismenih, što znači da toliki bro osoba nema odgovarajući fundus znanja koji joj omogućavaju da aktivno učestvuje u savremenom društvu. Prema podacima koje je saopštila Medićeva, žene su u gradovima tri puta nepismenije nego muškarci, dok su na selu četiri puta nepismenije od muškaraca.
Izvor:Danas
