Srbija bi trebalo da potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom jer je to jedini način na koji bi Srbija trebalo da se razvija u budućnosti – istakao je Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu na jučerašnjem seminaru "Evropska budućnost zapadnog Balkana – uloga mladih", koji su organizovali Evropski fond za Balkan i Beogradski fond za političku izuzetnost.
Busek je ocenio da Srbija ne sme ostati izolovana i naglasio da podržava slobodni vizni režim. On je napomenuo da su u Srbiji investicije u padu, a da je to rezultat osećanja nesigurnosti koji investitori imaju trenutno prema Srbiji, a da bi to, stoga, morao biti dovoljno jak argument za njene građane.
– Srbija ne može povratiti Kosovo i istovremeno insistirati na članstvu u Evropskoj uniji. Pitanje Kosova je specifično i mora se održati nivo multilateralne komunikacije. Presudni dani za Kosovo će biti u junu, a na međunarodnim institucijama je da učine sve za očuvanje bezbednosti na Kosovu. Najviše se ipak može učiniti na bilateralnom nivou, kako bi se obezbedili normalni uslovi za život na Kosovu. Treba sačiniti listu prioriteta i nadgledati kako se oni sprovode u delo – naglasio je Busek.
Goran Svilanović, bivši šef diplomatije ocenio je da među srpskim političarima ne postoji jedinstvena volja za nastavak evropskih integracija, jer većina njih veruje da se Kosovo može vratiti u okvire Srbije.
– To potvrđuju i aktuelne predizborne kampanje i DSS i DS. Ne možete pričati da je i jedno i drugo moguće – i Kosovo i EU. Građani su toga svesni, ali se političari ne usuđuju da to javno kažu. Političari su krivi što Srbija trenutno nije sigurna u kom pravcu želi da ide. Uticaj Rusije je sve veći, dok je EU podeljena oko Kosova i nastavka evropskih integracija Srbije i njen uticaj je oslabio. Ljudska prava više nisu faktor koji legitimiše međunarodne odnose, već su to zaštita životne sredine, terorizam i energija. Dokaz za to je što Unija i dalje pregovara sa Srbijom, iako Ratko Mladić nije uhapšen. Srbija će i pored svega postati članica EU, a Unija mora svoje ideje i konkretne koristi procesa integracija približiti na pravi način građanima Srbije i obezbediti stabilnost u regionu. Unija će ovog puta morati da bude odlučnija i pomoći da budu ukinute vize i potpisan sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa onim zemljama koje to još nisu učinile. Ako Srbija ne potpiše SSP do 11. maja, razlog za to će biti što se u EU pribojavaju da li bi u tom slučaju Skupština Srbije ratifikovala ovaj sporazum – objasnio je Svilanović.
Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost je, međutim, naglasila da je međunarodna zajednica morala da zatvori "kosovsku priču" još 1999, ali da oni tada nisu imali hrabrosti za to.
– Da se to dogodilo, mi sada ne bismo imali ovakav haos u Srbiji. Članice Unije moraju biti hrabrije u ovom trenutku i podržati evropski orijentisane građane Srbije. Unija se neće raspasti ako malo bude rizikovala – rekla je Liht.
Milica Delević, pomoćnica ministra inostranih poslova Srbije konstatovala je da je u Srbiji trenutno pod znakom pitanja posvećenost i važnost pridruživanja EU.
– Dešavanja na Kosovu jesu problem za nastavak integracija, ali Srbija ne sme odustati od namera da postane članica EU. Unija mora biti svesna specifične odgovornosti koju ima prema ovom regionu. Vreme je da ponuda EU bude konkretnija i razumljivija – zaključila je Delević.
Izvor:Danas
