Kako su se tri čuvena svetska univerziteta, Berkli, Stanford i Kornel, borila za Nebojšu Milosavljevića koji je diplomirao na BU
Na Berkliju, u Kaliforniji, jednom od najčuvenijih univerziteta u svetu, diploma Beogradskog univerziteta veoma se ceni. To dokazuje i priča Nebojše Milosavljevića.
– Da nije tako ja danas ne bih bio na Berkliju koji na listi svetskih visokoškolskih ustanova u oblasti elektrotehnike deli drugo mesto sa Stanfordom. Diploma bilo kog stranog univerziteta ovde se jedino vrednuje po uspesima studenata koji tu dolaze. Vrata Berklija biće otvorena devojkama i mladićima iz Srbije sve dok studenti sa Univerziteta u Beogradu ovde budu ostvarivali dobre rezultate. Činjenica je, međutim, da je ovde sve na višem nivou i da se na pojedinim kursevima izučavaju oblasti sa kojima se nisam susreo dok sam studirao u Beogradu – kaže za naš list postdiplomac sa Berklija, mladić oko kojeg su se otimala čak tri univerziteta svetskog glasa.
Naš sabesednik je u julu prošle godine diplomirao sa prosečnom ocenom 9,98 na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu, na odseku za signale i sisteme. Želeo je da nakon studiranja upiše doktorske studije u Americi.
– Od deset najbolje rangiranih univerziteta prijavio sam se na četiri. Primili su me na tri univerziteta – Kornel, Stanford i Berkli. Sa tih univerziteta telefonom su me pozvali profesori koji su bili zainteresovani za mene. Izabrao sam Berkli koji u oblasti elektrotehnike deli drugo mesto sa Stanfordom, a kao univerzitet u celini treći je na svetu. To je univerzitet sa najvećim brojem nobelovaca. Interesantan podatak je da svake godine na doktorat na EECS departmentu (Electrical Engineering and Computer Science) na Berkliju na jedno mesto konkuriše najmanje 40 kandidata. Koncept doktorskih studija je takav da svaki student mora da odsluša 12 predmeta i, uporedo sa tim, mora da se angažuje u istraživačkim projektima. Tokom prve godine student je obavezan da u razgovoru sa raznim profesorima nađe oblast koja mu najviše leži i koju želi da izučava. Treba da izabere i mentora. Mene trenutno najviše zanima teorija informacija. I već sam u dogovoru sa jednim profesorom time počeo ozbiljnije da se bavim – veli mladić iz Srbije.
On ističe da su studije ovde izuzetno zahtevne. Kaže i da se sve, ipak, može postići uz dobru organizaciju. Njemu je, kao i ostalim njegovim kolegama, ceo dan ispunjen.
– Uvek ima nešto da se radi. Kada nema predavanja, treba uraditi domaće zadatke koji su ponekad prilično teški. Potrebno je ponekad i po dve nedelje da bi se uradili. Ostatak vremena koristim za čitanje radova iz oblasti koje me zanimaju. Trajanje doktorskih studija ovde nije fiksirano. Prosek je pet i po godina. I najviše od toga koliko je postdiplomac posvećen studijama zavisi kada će doktorirati – veli Nebojša.
Izvor:Politika
